Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

— 582 —

одговори, да то није његов рукопис. Најпосле му даду пером артију, па му кажу, да се добро промисли, па да напише, шта ће му се чинити, ако и он буде за тај посао знао пи Мијаилу помагао преписивати. Опда он напише, како су му диктирали: „да му се из-але очи, и одсеку руке п језик!“ Пошто он то напише, онда му даду историју те буне, што је Мијаило у затвору писао; како он одатле види, да га је Мијаило одао, он одма призна. По том затворе и њи двојицу, па после три четири недељног великог мучења, по заповести Кнеза Милоша Обреновића, одсеку Мијаилу Белисављевићу обе рухе по више шака, и од језика комал. А Петру Рад савкићу и његовом ортаку младом Нишлији, по десну руку и по комад од језика! а остале Сров из Срсије, који су са, Чарапићима били пристали, побију. Мијаило и Петар отану живи, — пређу у Аустрију, долазили су и у Беч, гди су просили, и као аустријски поданици — жалили се — гди је се свет те грозоте гвушао. — А Нишлија од рана умре.“)

0 овакој нечувеној казни а и мучењу при испитивању криваца, причају да нигде није веће гровоте ни мучења било, Кажу да им је осим други мука, неки из Крагујевца на 'бангин Турчин, кога су „Нале“ звали, усијаним клештама штипајући кидао је месо од окривљеника, да кажу сав свој план и открију другаре; помиње се и данас Као неко сотовско чудо.“)

Од четири брата дивни јунага Војвода Чарапића, тројица, су од 1804—1813 год. крв своју за ослозођење Србије од тираније Турске, од Турака пролили; а пролити су п њихова два сина у 1826 год. у борби за слободу Срба и од Милошеве тираније.

Од ове јуначке и врле породице, осто је био један њихов потомак имено Панта Чарапић, који је бао у Србија артилериски поручик. Он је као каплар својевољио у Маџарском рату 1848 и 1849 год. за слободу Сроа противу Маџара храбро војевао,““) и као достојан потомак славни јунака Чарапића официрски чин у рату задоби,, и као јунак златном медаљом Цара Аусгријског одликован био. Умро је у Београду 1855 год. и сарањен је у Палилули на Таш-Мајдану код Маркове цркве. За собом оставио је једно мушко и једно женско дете. Да ли још кога од те јуначне заслужне породице има, не зна се.

Јанко Натић грочански. војвода.

Из Рогаче туриске кнежине, а данашњег среза Космајског, наије Београдске. За Јанка се зна да је знао турски, и да је јахао „На ђогату гриве окнивене“. Ево како је дошао до тога 060јега. Једна његова сестра била је на силу одведена у Београд, и потурчена. Јанко, још као дете, одлазио је и живео по дуже у кући те своје сестре. Тако је научио турски. Као момак, био је

#) Впди грађу за сриску Историју Вука Караџића од стр. 185—188.

#ж%) У Кнежевини Србији, књиги од г. Милићевића види стр. 18. а опширније о грозном мучењу ти криваца белешке у Архиви Српског ученог друштва под бр. 7108.

##%) Види „Народни устанак Срба“ противу Маџара 1847, 1848 год. у књизи Јоце Стефановића Виловског, ц. к. мајора на стр. 51 и певанију „Бој Срба с Маџарима“ 1848—1849 год. од Г. Зубана стр. 28.