Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

— 583 —

веома леп. Ту он учини љубавно познанство са сестром свога на силу зета, и, у јелној незгодној прилици, Турчин је јуришно са голом сабљом да га исече у комаде; али сестра Јанкова рашири руке и стане пред голу сабљу, те брата заклона. Јанко, међу тим, стругне кроз капиџике, дочепа се улиц: пи побегнеу Рогачу.“)

Кад Хаџи Мустафа-Паша 1795 године позове Кнезове и «рбски народ противу Јаничара, Јанко Катић је као Буљукбаша вијевао противу Пасван-0: ла п Јаничара, те је ту као јунак и речит човек упознао се у војевању са људма и јунацима, ““)

А кад му Турци упочетку Јануара 1804 године посеку старајег брата Стевана, он се онда саским одметне у гору у хајдуке.

А кад Кара-Ђорђе устане противу Турака, Катић он'га часа пошље му прво свога млађег бр.та Марка у Орашац, и затим и он полети му у војску. И кад Кара-Ђорђа Орашпу за Врховног Вожда изберу п закуву му се. Од то доба једнако је Катић био уз Кара-ЂБорђа и није се од њега одвајо. Кад са Кара-Ђорђем попали Рудник и врати се натраг, њега Туриска Кнежина избере за Кнеза, и Кара- Ђорђе именује га Војводом, који је се увек тако и звао.

Када Ђенерал Женеј, Кара-Ђорђа у Земун позове, да би помирио Србе са Дахијама. Кара-Ђорђе по позиву Женеа 28. Априла (10. Маја) 1804 год. пређе у Земун п поведе са согом Симу Марковића, Младена Миловановића, Проту; Ненадовића и Проту Алексу Лазаревића из Шопићи, Павла Поповића из Вранића, Ђорђа Миладиновића из Жељезника, Радоја Трнавца из Раниловића, Ристу Радојичића из Бгазнаве, Танасија Рајића из Страгара, Ранка Радића, из Неменикућа, Раку Левајпа и Антонија Пљакића. Онда Кара-Ђорђе узео је са собом првог и Јанка Катића. Гди у Земуну затеку и од Турака, гди су били прешли: Пређа “њи Мухасил Сујеман-Ага ; Ћаја Пашин, Ибрахим Сег; тадањи Мусахилиђу рукџија Ипрахим-Ага; Јаничари Ефендија-Фочић; Исрихим-Ефендија; Кадија београдски Рустем-Ефендија; пашин Диван-Ефендија; Алај-Бег; Џебеџи-Баша, и многе ерлије п старешине београдске. Аустријски Ђенерал ЖКенеј био је са кише официра, гди се у једној башти састану. Сад аустријски Њенерал започне питати Србе: зашто су се полунили и устали прогиву Турака. Срба писКажу све тираније турске, које су им Турци чинили и како на послетку многе кнезове исекоше, као Кнеза Алексу, Бпрчазипа, Станоја, Петра из Ћуприје, Хаџи Руфима, и све друге погроје. На то два Мухасила рекну : „Шта је било, било: неће асе од сад онако чинити и они се кају.“ На то Катић турски рекне: „Баш и неће! Ви седите мирно, ви сте Цар ки Мухасили, ми на Цара нисмо, ни на вас цареве служитељ: устали, но на дахије, с којима ћемо срећу с оружјем да поделимо,“

Ђенерал Женеј упшта даље: „Шта захтевају Срби од Турака, шга ли Турци од Срба 2 рече: мене је мој Двер послао да вас помирим!“ Срби прочитају приуготовљени 9 пункт ва“) од који у првом су тражили, да се све 4 Дахије погубе, или да се са субашама иселе из Београда у Ниш или у другу коју страву, а управу земље да узму Царски људи. И да се повуче око Београда на два сата линија, као привремена граница, коју ни једна

") Кнежевина Србија од Милићевића види стр. 17.

#%) Историја Србске ревозуције од Леоп. Ранке стр. 90