Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

— 584 —

страна да не прекорачава док не дође Царски Ферман, који ће потврдати све оне њихове захтеве из 9 пунктова.

Тако погађајући се са Турцима, Турџи су нешто попушта ји и одобравали; и ђенерал старао се да Србе са Турцима помири. Но у једанпут у Топчидеру покаже се ватра од десет кућа које горе, пи пламен у небо лиже, за које су Срби оставили некога, Аћима Дољанца из Остружнице, те их потпалио, да се до измирења не би дошло, и то су биле неке празне бугарске крогињаре. Када ту паљевину у Земуну виде, скочи Катић, рекао би да заго не зна, па као помаман рече: „Нуто господине, ви нас на Царски п ваш образ преведосте преко Саве, а Дахије пале куће и робе сиротињу као вуци овце без пастира!“ Усла и Ђенерал, опази димове, гди су у небо упрли, од десег кућа, пак се окрене на оне Турке, и изврата кожу: „Ви једне кессџије, ви једни бунтовници св'га Цара, ви сте вашег Незипра. убили, ви српске кнезове исекосте, и мене Цар послао да народ склоним да се помирите, а ви пред очима мога Цара, који је мене у место себе п слао, сиротињу палите пи убијате и т. д.“ А Турци сви: „Вала није од нас нико у Врачар изишао, вала била, није наш нико!“ Ђипао је Катић између седећи Турака и Немаца, рекао би да се помамио, ватра му је из уста сеВвала. (Прича даље Прота Ненадовић у својам мемоарима на сгр. 87). Сарома Комапдирендер нађе се у чуду; једно боји се да Јанко њи кога не додирне, те би морали сви у Когроманац ићи, а већма се боји да снако љутит Јанко не гаметне с Турцима кавгу, и све једнако виче: „Полаке Јанко, полако Јанкој“ „Лако ћу господине, лако,“ виче Катић, јер сам овде за водом и преварен, али чућеш ме сутра на Врачару,“ пак окрете се Турцима и рече; „Чујте и Дахијски и Царски Турци, идите п кажите курви Кучук-Алији, у јутру рано нека изађе на Дедино брдо или у Врачар, где он воли, па хат му, хат ми; кубура му, кубура ми; г.рдја му (миждрал), гардја ми; сабља му, сабља ми; чиме он воли, да ја и он мејдан поде шмо а сиротиња нека мирна буде!“

Тад устане и К,ра-Ђорђе и рече Командирендеру Женеју: Господине опросаште на вашем труду и доласку, ал од мира ништа нема, и од сад ћете чути и видети бојева, и, с Богом.“ 0крене се опет Катић Турцима, и турски рече: „Да абир ђерег јошт једанпут вам кажем, кажите опет курви Кучук-Алији, што му поручује Катаћ Јанко из Рогаче, ако је мушко сутра рано на мејлан да ми изиђи.“ И тако одатле из земуна не евршивши вишта врате се сви натраг преко Саве у Србију у Остружвицу.

Катић после тос из Остружнице дође на Врачар и одатле са Кара-Ђорђем оде те заузму Пожаревац, па у Смедереву Турке у град стерају, и после опет изиђу на Врачар, п одатле оду заједно са Васом Чарапићем, те и Каравовац на крају Јуна на Петровдан освоје. И тако је Катић готово свуд са Кара-Ђорђем ишо, и јуначки борио се.

У првој половини месеца Јула 1806 године силна Турска, војска пређе Дрину под Босанским везиром Ибраим-Пашом, па једна част под Хаџи-регом пође Ваљеву, пред коју оде Кара-Ђорђе, а друга. сле: не се у Шабац. И одатле Хасан-Џаша крене се у напред с војском да иде Палежу, с намером да сету са Хаџи-Бегом,