Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

— 590 —

Кад везир Рушид-Паша оде из Београда, и на његово место остане варварин Скопљак-Сулејман-Паша, који је једног по једног од заоставших војвода и други главни људи у Србији хватао и на коље набијао, а нарочито после Хаџи-Продановог устанка 1814 год., коме је Милош, као посинак његов, у том верно му служиои многе му Србе на жртву принео, дође ред и на Станоја Главаша, да п њега смакне. Па одреди неколико Турака, да иду Муселиму

у Паланку, па да у договору с њиме Станоја жива ухватен у

Београд доведу, или да му главу донесу; или ће они сви у противном случају главама платити. Станоја окривљаво је тобоже, да је он његовог побратима Кара-Ђорђа очекиво. да у Орбију дође, да је устанак Хаџи-Проданов подпомагао, и да Хаџи-Продана није хтео ватати, него га је пропустио, те је у Немачку пређего.

Послати Турци, како оду у Паланку, јаве се Муселиму, и кажу му заповест Сулејман-Пашину. Муселим позове себи Главаша, који му дође са своја три до четири момка под оружјем; па да би заподео распру, попште од Станоја неке пиштоље навалице, знајући напред да му Станоје такове дати неће; које му Станоје такове и не дадне, него му одговори, да он исте није упљачко, него да је такове купио, и да му за момке његове требају; и тако одма невредим врати се својој кући. Тад Муселим послатим Турцима из Београда рече: „Ето вам Станоја Главаша! Ја му нити што смијем нити могу, но гледајте ви како знате, и ја ћу вам радо помоћи, ако ви што велите да могу.“ Онда они узму једнога буљукбашу Муселпмова, имено Колебана, са десет до дванавст Турака, и тако се њих, као што кажу, до 40 умножа, и пођу Станојевој кући, гди га нађу са своја два-три пандура; види Станоје шта ће биги, па одма своје момке одпусти, те оду да поред њега не гину; а он се затвори у кућу сам. Турци га облету, и стану га звати на везирску ријеч, вјеру и заповест, на које им он све из пушака одговори, док му наскоро Турци кућу над њиме из пушака не запале. Кад му ватра у кући дотужа, он излети из куће, смлати још једног Турчина. Турци оспу на њега ватру и он под многим ранама сплете се и падне мртав на земљу. Турци одсеку му главу, и као велику драгоценост однесу Скопљак-Паши у Београд, коју он на шиљак пред његовим конаком на углед набије.

У то доба находили су се у Београду и нахиски кнезови, који су позвати да им се каже да данак од народа купе; гдиим Скопљак покаже јуначког Главаша главу, као предвештај шта и њих чека.

Тад је био и Кнез Милош у Београду, па да застраши Кнез Милоша и боље у верности утврди га, Скопљак - Паша, пошље му свог једног гаваза, те му као у шали каже: „Е Кнеже Милоше, видели Главашеву главуг Сад је и на твоју ред дошао.“ Милош му одговори: „Да је он своју главу давно метуо у торбу, и да он већ туђу на свом рамену носи; и то за који дан и до Божје воље и Везирске.“ |

Још кесу извади те му и бакшиша даде, као зато што му је за Главаша вест донео, и рекне: „А и до сада је Милош, па ће и од сада свога старијега, кога му је Бог и честити Цар поставио над главом, добро слушати и верно служити, па како се

4 | |