Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

_РВЖЕАЗ_

РИД

ЗА а

изпђе на крај, а довека нико се ни погодио није, да живи.“ И потом гаваз оде.

После тог Милош види, да је и на њега ред дошао, те нађе начина и измакне се из Београда.

Прича се да је Глагаш Станоје, кад је своје момке одпустио казо им: „идите да не гинете поред мене, вама Турци неће ништа, а ја ћу остати да са сит натучем Турака.“ И заиста, он је из своје запаљене куће, која му је над главом горела, седам Турака из куће убио, и кад му је дотужала ватра, испа је напоље, још једног Турчина оборио, па онда и сам под многим ранама мртав на земљу пао.

Кажу да је тело Главаша сарањено у Бачини, и-да сеп данас као успомена зове „Главашево Гробље

Нека жена, рођака, Главаша Станоја, причају да је отишла, у Београд и некако украла Главашеву главу и донела је, те је код тела његовог сарањена.

А има прича и такова, да су рођаџи Главашеви дали Турпима онолико талира, колико је његова глава била, тешка, па је тек тако добили. Но прво казивање вероватније је.

Кажу, да је се Станоје звао „Главаш“ за то, што је глават био, и за чудо био је грлат; кад је говорио све се тресло и од стакла звонкало. Вели Милутиновић у историји својој на стр. 444. за грлат ст Станоја Главаша, Хајдук Вељка, Кнеза Максима Рашковића Старовлашанина, и војводу Вула Илића: „Кад би Бог дао лафовима да говоре, ови би онако баш као они могли крупно говорити, а не другојачије.

Вуле Илић Смедеревски војвода и. командант града Смедерева.

Рођен је у селу Коларима, нахије Смедеревске. Кад је по одрасто, служио је у кавани у Коларима код неког Турчина у мали Дивичу. Ту се некако задужи, и, немајући да дуг плати, буде затворен. Но он из затвора побегне, па управо оде у чету Станоја Главаша, код кога је у чети, и ако је млад био, Хајдуковао и. врло одважан био.

Кад се Кара-Ђорђе 1804 год. подигне противу Турака, Вуле је под Станојем Главашем врло храбро противу Турака војево, тако да га је Кара-Борђе заволео. Па кад се град смедеревски са неколико села до Раље одвоји од нахије смедеревске и за себе постане управни округ, тад Кара-Ђорђе постави Вула за команданта града Смедерева и за војволу тог засебног округа, који је у тој власти остао до 1813 године.

Вуле је био човек паметан, брзосмишљајући, добар вођа и велики јунак, у реду првих јунака тог доба. Он је сеу свима бојевима противу Турака увек јуначки одликовао.

Кад је Кара-Ђорђе 1809 год. продро у Херцеговину ради савеза са Црном Гором, и Вула је са собом повео био. На Суводолу, кад је Кара-Ђорђе турском великом војском скоро опкољен био, где је морао војску у кару постројити, те се бранити од силе Арнаутске, из топова, Вуле емисли и храбро на свом арапском хату груне са својом коњицом у бок с леђа Турцима, п

35+