Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

— 592 —

турским језиком грловито завиче: „побегоше Турци! побегоше Турци!“ Тим смитљеним нападом к громогласном виком, Турци се збуне. Кара-Ђорђе тад живо из каре развије фронт и из одбране одма пређе у нападај, Турке у неред доведе и силну Арнаутију под Пећским Нуман-Пашом ту на Сјеничком пољу Суводолу до воге потуче и распе.

Пред пропаст после половине септембра 1813 год. Вуле Илић, као главни гаповедник ушћа моравског, код Кулића бранио је прелаз Турака преко Мораве. Турци су поред десне моравске обале у Петки логоровали. Једног дана, војвода Вуле ручао је са војводом Иваном Момпровићем под својим чадором, турска бомба пз топа долети, удари у чадора стожер, пребије га и чадор нх за софром претисне, но никакве им штете не учини, почем се срећом њиховом не распрене.

Кад Кара-Ђорђе 18. септембра дође на Мораву, увиди да ће сету Срби, од навали силе турске, мучко одржати, па се с Вулом договори: „да кад Турци пређу Мораву, да га не би опколили, да се повуче у град смедеревски и да се затвори и брави; а и он да ће тако у Београду чинити, па ако се и ту не узмогну одржати, Бог и пут, шума им мати, куд ко зна нека, се и склања. Па кад се Кара-Ђорђе тако са Вулом договори, војску охрабри и пође уз Мораву у логор Младену, који је по више Дубравичког брода и скеле био, и прелаз турске војске, као главни заповедник моравске све војске, преко Мораве бранио, да се и с њиме посаветује и војску охрабри. Но како је злогласни млагрополит Леонтије са Кара- Ђорђем д шао био, при поласку Кара-Ђорђа испадне му за руком, уграби прилику и на само каже војводи Вулу Илићу лажно у име Кара-Ђорђа, да он, како Турци пређу Мораву, побаца топове и муницију у Мораву, па да бега куда који зна. Вуле преварен поверује митрополиту Леонтију, да му је Кара-Ђорђе такву заповест оставио. Па другог дана по одласку Кара- Борђевом кад Турци пређу Мораву, он побаца топење и муницију у воду, војску распусти, дође у смедеревски град, те га запали, па одатле преко Дунава пређе у Аустрију, п у Арад допраћен буде.

Из Арада Вуле буде спроведен у Штајнц, у Штајерској; а после у Септемору 1814 год. кад буду присмотре ослобођени, испраћен и он буде заједно са Кара-Борђем и другим војводама преко Ердеља у Русију, где је од Руског Цара у Хотину подпору за издржавање његово имо.

Где је умро, кад, које године, и има ли од његове породице кога. данас, нема података.

Вуле је имао тако крупан глас, кажу, да кад је обично говорио, да су прозори звонкали, и све што је у соби стаклено било да је ехом звекетало. :

Милоје Поповић, ђак.

Родом из Кусатка, нахије Смедеревске.

Пре устанка Кара-Ђорђевог па Турке био је млад попа. Кад Кара-Ђорђе 1804 год дигне се противу Турака, Милоје остави поповегво и постане писар код Вујице Вулићевића, гди је за сво време ратовања лисаровао и уз Вујицу ратовао. Године 1813 пре-