Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

РОЗА ГР"

по

— 593 —

бегне у Папчево, а 1815 год. врати се опет у Србију, гди је трговао са свињама и код народа добро познат и уважен био.

Па као што је народ у Србији неограниченом влашћу Кнеза Милоша био оптерећен великим дацијама, већим пего што су и под самим Турцима, биле, јер народ осим они дација, које је Турцима давати морао, као: данак у новцу и десетак од привреде, а покрај тога морао је турске гарнизоне по Орбији издржавати, давајући им хлеб, јечам, сено, дрва и т. д. Тако исто морао је народ кулуковати не само Кнезу Милошу, него равно и његовим окружним Кнезовима и другим служитељима, као: косити ливаде, орати, копати, жњети, шљиве купити, сећи дрва за огрев, камен вадити, јапију сећи за зграде, куће и воденице, такову им превлачити, и градити зграде без икакове плаће, а и сваке друге послове им вршити. И осим тога, као што је Кнез Милош водио посебно, а п у ортаклуку са другима трговину, а поглавито са Митом

" Савићем и Ђоком из Пожаревца, и господером Васом из Чачка,

који су од народа узимали свиње, волове, и друго којешта (као кукуруз и пишарку, коју је народ за Кнеза Милоша морао купити; и у чардаке, народом кулуком подигнуте, довозити и у исте сасипати); пошто ву они хтели, а не пошто је народ такове скупљом ценом продати могао.

Па како је у народу тај прекомерни данак п кулук дојадио, тражио је начин да га се опрости; па ако у ранијим бунама од 1821 год. под Абдулом, Добрњцем и другима није ништа, успети, могао, ипак није могао да сноси те терете, него се стане спремати да револуцијом опплом тај несносни п неправедни терет са себе збаци.

На, свршетку године 1824 буде завера у свој Србији да се народ на буну подигне. Но неки од завереника из Рудничке и Пожешке нахије оду иу Кнић, да и Васу Книћанина, који је Ћаја-Пашу у Чачку 1815 год. убио, на буну преволе. Книћанин открије план завереника свом брату Благоју, оном који је се уз устанак Хаџи-Проданов Милошу на веруу Книћу предао. Благоје одма извести Кнеза Милоша о тој завери. Како Милош то чује, он одма разашље своје људе, те оне бунтовнике поватају иу Крагујевцу их погубе. Но тим не буде завера за буну угушена,

На неколико недеља после тога, у јануару 1825 год. дозна, кнез смедеревске нахије Петар Вулићевић, брат Вујичин а пашанац Милошев, да је некакав човек ив његове нахије био у договору с тим бунтовницима и да он иде по народу те га буни, и народ га радо слуша. Петар оде са својим момцима у село, где је тај завереник живио, те га ноћу ухвати у његовој кући и веже. Но сељаци, који су били спремни за то, како чују, скоче на оружје, па опколе ону кућу где је кнез Петар с оним везаним човеком био на копаку, и стану викати, да није право да он човека ноћу хајдучки вата и веже, него, ако је крив, нека дође дању, да га хвата, или пека га иште од села, па ће га село ухватити и суду предати, и захтевали су да се човек пусти. Кнез Петар те се ноћи са свим момцима одржи у кући, а сутра дан у југру по уговору преда сељацима оног везаног човека, а они њега пусте, те оде својој кући. Одатле кнез Петар одеи он својој кући у Азању, где затече побуну од сакуљених сељака, из свију