Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

Мр Ји =

јали, и ако су неки од тих бунтовника молили и преклињала, падајући пред њима на кодена и плачући да им живот опросте, никога штедили нису. Вучић је сву своју сабљу, коју му је Милош при поласку на поклон дао, да буну утиша, иступио секући Србе. И тако Јефрем и Вучић, јурећи и секући побуњене Србе, дођу у секо Кусадак, одакле је био Ђак, гди сав Кусадак са околним селима опљачкају и убију брата Ђакова. Одатле Јефрем Обреновић оде у Пожаревац с војском и,. пошто разуме да су сами Пожаревљани кућу његовог брата Јована опљачкали, хтеде да све коловође смрћу казни и сву варош с војском да опљачка. Но брат га његов Јован од тога одврати.

Међутим Ђак, који је се старао да умакпе својој сестрпу Београд, буде ухваћен у механи у Мокром Лугу, и као рањен одведен у Баточину Милошу, гди се овај са војском налазио. Милош га ва коњу изведе у коло међу војску и каже: „Ово је, браћо, онај, који је крив, што сам вас ја по овако рђаву времену од ваши кућ. трудио; сад ако ћете му ви опростити, опростите му, ако ли нећете, а ви чините с њим што вам драго“. Онда сви повичу да се убије, оборе из пушака и Ђака на коњу заједно са коњем убију; главу му одсеку, п такову Милош пошље Београдском Паши, који је набије на шиљак пред градском капијом, где је стајала неколико дана! — И тако се Ђакова буна, породивша, због неправди Милошеви и његови великаша, многом честитом српском крвљу, од тирана проливеном угуши.

Милош, пошто тако утиша буну, да задовољи народ, збаци неке Кнезове, међу којима и свога пашанца Петра Вулићевића. А данци, кулук, зулум и трговина ипак остане по старом.

Капетан Коча.

Родом је из села Пањевца у Левчу, Јагодинске нахије,

Он је био најпре добар свињарски трговац, а после добар јунак.

Пред аустријски рат с Турском на годину дана пре, он се нешто завади с Турцима и побегне у Банат. Кад Аустрија 1788 тод. објави Турској рат, Коча се мало раније врати у Србију, подигне нахију Јагодинеку и почне се бити са Турцима. Из манастира Каленића узме калуђера Исаију за писара и за другара у бојевима. Зато се после и певало по Левчу:

„Војску купи Коча Капетане

„Барјактара, црног калуђера: > „По барјаку положио браду,

„Па он учи Србе у параду...“

Па зато се у Србији, особито по доњим крајевима, овај рат и звао Кочина Крајина, а и данас га у селима тако називају. Но Кочине крајине, или његовог посебног устанка противу Турака, никад ни било није; него је то био аустријски рат са Турском.

Кад је обрштер Вулета Михајљевић прешао у Србију и фрајкор од Срба установио, гди су многи Срои постали у фрајкору аустријски официри, који су против Турака војевали, тад јем

Коча постао капетаном.