Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

(5 БОВАН

Пре него што се аустријска велика војска. под управом фелдмаршала Лаудона слегне под Београд, Турци продру преко Дунава у Банат. Коча је са неколико стотина добровољаца Орба, чувао Дунав више Пореча на левој дунавској одали; дошавши Турци у Пореч поручивали су му, да сеуклони с пута, додајућа, да је војска немачка утекла к Темишвару, а он сам се не може одупрети царској сили; но он није хтео да верује и да послуша, него уздајући се у своју дотадању срећу, и мислећи, како стану пушке пуцати, да ће му војска немачка, за коју је мислио да је негде близу, доћи у помоћ, па с неколико стотина људи дочена турску силу. Док су се једни Турци сњим тукли, други зађу, /те га опколе, и то с оне странеоткуд је мислио, да ће му доћи немачка војска у помоћ, ударе турски пешаци; и после дугога и страшнога, боја и јуришања увате Турци Кочу жива са шесдесет добровољаца (а остали сви су изганули били) и одведу их на Текије према Оршави, те их онде све до једног живе понабијају на коље.

Е тако је јуначког капетана Кочу са много Срба постигла, грозна смрт.

Младен Миловановић

председник Совета, попечитељ војени, војвода, | каваљер руског ордена Св. Ане П степена и притежаоц руске златне медаље.

Родом је из села Ботуња, нахије Крагујевачке, два сата источно од Крагујевца, где кажу да му се и данас вогњаци налазе. Његови стари доселили су се из Ерцеговине и у Ботуњу настанилп се и кућу закућили.

До устанка на Турке Младен је био богат и чувен марвени трговац.

Пред сами устанак, јануара месеца, кад дахије започну сећи кнезове и друге одабране људе по Србији, увате Турци и Младена, одведу га у Крагујевац и баце у тамницу, хтевши га посјећи. Но кад Кара-Ђорђе 24 јануара 1804 год. устане противу Турака и по селима попали турске ханове, чардаке и тевериче, многе Турке побије, а многе и зарсби. Тад Дахије пзашљу из Београда своје посланике у Тополу Кара-Ђорђу, п понуде га да учине мир, и кад ништа не сврше, уговоре само то, те Кара-Борђе у размену за Младена и још неке друге Србе даде 20 заробљених Турака, и тако им разменом живот спасе. Ово је било око 9 фебруара 1804 год. ;

Кад Турци Младена из тамнице пусте и он међу своју браћу Србе дође, за кога су новце по народу скупљали за откуп његов од Турака; и он стане прикупљати око себе људе на оружје, и потом одма присаједини се устанку Кара-Ђорђа, и оде с њиме противу Јагодине, гди је бој са Турцима био.

Доцније 15 августа 1805 год. Младен као човек добро у народу познат, разборит и уважен, од народа крагујевачке нахије у Борку на народној скупштини буде за Саветника изабран.

После, кад на Иванковцу разбију Срби Рушид-Пашу, који је под собом имао 45.000 Турака, у којој је битки био и Младен и Кара-Ђорђе, те кад у јесен 1805 год. погине у Смедереву Вој-