Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

— 597 —

вода Ђуша, Кара-Ђорђе одма удари и на Смедерево и 14 новембра отме га од Турака и отпочне да и друге градове од Турака осваја, као Београд и Шабац, и да се даље шири заузимањем српских земаља. ;

Па како се и Султанова, војска противу Србије спремала, да на исту нападне, тако Кара-Борђе у јануару 1806 год. одреди за главне вође војводу Миленка, који оде те освоји Пореч, продре у Крајину, и по Омољским планинама увати бусије. Петар Добрњад истера Турке из Параћина, Ражња и Алексинца. А Младена Миловановића одреди и пошље, те освоји Крушевац, истера Турке из Крушевачке нахије и учини границу Србије висом планине Јастребда. А после тог оде Добрњцу и у Алексинцу и Делиграду оснују шанчеве и стану противу Турака од Ниша.

Доцније, кад ујуну велики везир Ибрахим-Џаша-Бушатлија и Џаша Крушевачки крене се са силном војском противу Срба, Добрњац остане у шанчевима Делиградским, Младен се постави у Алексинцу са војском, но везир прође Алексинап, удари на Петра Добрњца и стане га жестоком топовском ватром тући. Младен остави нешто војске у Алексинцу, а са већом чашћу војске пређе преко Мораве, удари Турцима за леђа и потисне их, који стану одступати и у одступању изгубе три топа, али заузму Алексинац. Младен сложно са Србима улари на Турке, истера их из Алексинца, и пређе преко Моравг натраг; тад и Кара-Борђе стигне с војском и тако Турци буду разбијени, да се разбегну којекуд по плапинама, падне их мртвих 1200 Турака и Срби задобију 8 топова.

Порта, огорчена противу Срба, Ибрахим-Паши изда строг налог, да Орбију покори. Који скупи грдну војску код Ниша, из Адријанопољ, и Софије. Извештен Кара-БЂорђе од своји верни Бугара о том, распореди српску војску. Младена стави са 6.000 људи код Мусгафа-Пашане-Паланке, а Миленка, са 6.000 људи код Градишта и Бјелградца са резервом од 4.600 Срја. Турци 21. септебра ударе и на Младена и на Миленка. Младен, на кога је ударило 18.000 Турака, буде несрећан и повуче са Алексинцу. Миленко на против одржи св и принуди Турке те се Смрдану повуку. Тај дан изгубе Срби које мртви које рањени 3000, а толико је и Турака мртви пало. Срби задобију 8 турски топова. Сутра дан 22. септембра стигне и Кара-Ђорђе од Дрине са војском против Ибраам-Паше, који се са свом својом силом противу стави. Битка се одпочне крвава, која је трајала три сата, но напослетку |Турци побегну, оставе н“ бојишту 2.000 мртви Турака, и у бегству изгубе 6 топова и 2 хаубице. А и Срба 1.500 мртви падне. 23. септембра, Пасван-Оглу удари са 10:000 Турака на Миленка код Смрдана и после крваве борсе до саме ноћи, обрати га у бегство, гди га стане гонити до Исперљика, но послата помоћ од Кара-Ђорђа Миленку ту Турке заустави. Орби у том боју азгубе свој стан и 900 људи падне у робство; а које мртви које рањени са обе стране било је до преко 1.000 људи.

Ибраим-Паша види да Србе није тако лако покорити, а имајући неограничену власт, учини са Кара-Борђем на 42 дана примирије.

__У 1807 год. Кара-Ђорђе опет остави код Ниша Младена као главног команданта противу Ибраим-Паше. А 1809 године, кад