Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

у - ЕУ ЕУ — 598 — | „и

је Кара-Ђорђе са војском преко Сјенице отишо да Ерцеговину. противу Гурака подигне и да се с Црном Гором саједини, Младен са војводама Станојем Главашом и Кнез Јевтом п Милојем са 8.000 Срба удари на Прокупље и Куршумлију, обе освоји и христијане тог краја ослободи и противу Турака на оружје подигне; а Турке до Лаба п Приштине отера. Но кад несрећа на Каменици за Србе буде, мораде се и Младен натраг повратити и завојевана места напустити.

И осим ових бојева, у којима је Младен као заповедник био, био је они у више други битака, а нарочито на Морави и Тимоку.

Несрећне 1818 године, Кара-Ђорђе одреди за главног команданта моравске и тимочке војске Младена, као Попечитеља војеног, да он те крајеве од навале турске брани, Мтаден пистави се у делиградским шанчевима у одорану са 12.000 Срба, противу Али-Паше, који је под собом “мо 60.000 Турака и одпор давао је Турцима дотле, докле Вељко, бранећи се на Неготину са своји 7.000 Срба противу силе турске под великим Везиром од 20.000 Турака, на крају јула месеца не погине, и Неготнн непадне. Џа кад Неготин Турци освоје, раздвоје се, и једна половина турске војске пође уз Дунав сувим и на шајкама уз воду к ушћу Мораве, а друга половина пође Делиграду да Србе с леђа нападне. Младен тад, кад ту опасност види, остави у шанчевима делиградским Војводу Вуицу п Пљакића са 3.000 Срба, да се противу Турака држе, а он стане се повлачити десном страном низ Мораву. Турци напусте Делиград и устопце пођу за Младеном. Младен, да не би ипак међу две ватре непријатељске дошо, пређе на леви брег Мораве, и по више дубровачке скеле ушанчи се, а Војводу Вула Илића пошље те се пи он ушанчи и утврди по више Ушћа Моравеи Кулича спрема Петки, од куд су Турци уз Дунав ишли; и тако поставе се да прелаз Турака, преко Мораве бране. Турска видинска војска на Дунаву 20. августа освоји Кладово, и са Али-Пашином војском идућом од Ниша и Делиграда саједини се и сва слегне се на поље Петку, на углу Мораве, која у Дунав угиче, и улгори се. Увиди Младен опасност, да прелаз Турака преко Мораве спречити не може, извести о том Кара-Ђорђа и помоћ поиште. Кара-Ђорђе, не имајући војске да му у помоћ пошље, сам са Митрополитом Леонтијем !7 септембра дође у српски логор на Морави, да их присуством својим охрабри ни посаветује се са Младеном и Вулом. Џа кад то учини, врати се у Београд 18. септембра, но те исте ноћи Турци преко Мораве пређу и српска се војска разбегне куд који. Младен појити у Београд да саопшти Совету и Кара-Борђу, но кад у Београд 21. септембра у подне дође, ту не застане ни Советнике, ни Вожда, који су већ били у Аустрију прешли, и такоин Младен врати се натраг, војску распусти, папон у Аусгрију пређе. |

Како Младен у Аустрију пребегне, узму га под стражу и одведу га у Фенек, гди је и Кара-Борђе био, а одатле заједно са Кара-Ђорђем, Јаковом Ненадовићем, Симом Марковићем и Луком Лазаревићем оправе их у Голубинце, а 29. октобра преведу пху Петроварадински Град. А кад аустриске власти 7. јануара 1814 г. Кара- Борђа са његовим сином Алексијом премесге у Грац, онда и Младена из Вародина преведу у Брук на Мури.