Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

— 599 —

Кад у јулу месецу аустријски двор, у сљедству заузимања Руског Цара Александра 1. Кара-Ђорђа са свима војводама, којп су под надзором били, ослободи, буде тог ослобођен тад и Младен с њима. И они у месецу августу од руског посланика код Бечког Двора Грофа Штакелберга добију руске пасоше и путни трошак, и 17 септембра преко Ердеља у Русију испраћени буду, гди у руску варош Хотин 26 октобра исте 1814 год. стигну.

Младен, кад је у Хотин дошао, добије од Руског Цара издржање (пензију) 500 дуката годишње, које је примао докле се у Србију није повратпо.

После Хаџи-Продановог устанка на Турке, Турци по Србији почну најжешће нал српским народом свирепоствовати и зли Сулејман-Паша најчеститије Србе сећи и на коље живе набијати. Кара-Борђе кал чује за тај ужас, који се у Србији ради, у ја-

нуару 1815 1одине позове сене војводе, налазеће се у Хотину, на

договор, како да се тој нечувеној турској тпранији на пут стане. гди советујући се нађу за до"р«, да нема друге помоћи него да моле Цара Александра да заштити српски народ од турске тираније, који је жртва Букурешког мира. Џа кад се после тог под Војводом Ломом и по трећи пут народ на оружје противу Турака, подигне, Кара-Ђорђе у месецу јуну пошље Младена са мол-енпцом у Париз к Цару Александру, а у Србију војводу Вујишу Милошу, који је после смрти Ломине примио се и наставио да води ратовање прогиву Турака. Млален отишавши у Париз умилостиви Цара Александра, који одма из Париза пише посланику свом код Турске Порте, и по нарочитом куриру свом, Лазару Павковићу, то писмо пошље. Руски посланик запшта на Порти: „Какав Турци рат имају са Србима2 рекао је руски посланик: свако је војев.ње противно уговору Букурешком“. Са истим руским куриром и император аустријски Цар Франц Јосиф 1. послао је свога курира, с наставом, да његов посланик пријатељски посаветује Турски Диван, да буде блажији и да престане од угњетавањем народа српског на комшилуку његовом у Србији. Порта није била рада, да се зарати са Русијом, пошље одма ферман великом везиру Марашли-Али-Паши, у коме му заповеда, да иде у Београд и да управља ва. рајом као отац са децом: „Јер како је Бог препоручио рају Цару, тако је Цар препоручио њему“. И везир по том ферману поступи, оде у Београд и војна се 14 јула сврши. Младен, после тог свршеног срећног дела, враги се из Париза у Хотин, и о том

~

Кара-Ђорђа и којводе извести.

Кад Младен из Париза дође, Кара-Ђорђе са војводама сриским, који су се у Хотину налазили, сочине молбу пи пошљу пе у Петроград на Руски Сенат, у којој га замоле, да помогне, да се српски народ избави испод турског ропства. А кад се Цар Александар у Пегроград врати, Кара-Ђорђе узме уза се Јакова Ненадовића п оде у Петроград, где је личио Цара Александра молио, да избави српеки народ испод турског ропства по датој му раније парској речи. Кад се Кара-Ђорђе из Петрограда 13910 год. врати, одма стане се спремати, добровољце прикупљати и веџбати их, да у Србију иде. Па пошто се спреми, договори се да па Младен с њим заједио пође. Но баш у време самог поласка

· Кара-Ђорђевог у Србију, Младен се од црвеног ветра разболе и