Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

= 600: ==

заостане, а сам Кара-Борђе са својим секретаром Наумом Канаром у Србију оде, где обојица између 12 и 18 јула 1817 године. од Милошем намештени убилаца н,л спавању мучки убијени буду,

Пре него што ће Русија рат Турској објавити, пред само пролеће 1922 године, Младен, Миловановић добије руски пасош и од руског државника СОгроганова препоруку на Милоша, и пошље га у Србију неком мисијом. У том писму наложено је било Милошу да Младена лепо прими, и да се с њиме соглашава и саветује у народним српским пословима. Кад Младен преко Аустрије у Смедерево дође, ту га од Милоша послати човек дочека, и одатле с њим у Крагујевац оде. Милош га привидно лепо прими, и на писмо СОтроганова од 17 марта, Милош му под 17 мајом те 1822 године одговори овако: „По савету вашег превасходства, како да се владам односно г. Миловановића, који је приспео амо п кога захтева паша београдски, могу вас уверити, да се речени г. Младен Миловановић без сваке опасности у дому моме налази.“ И у другом писму Милош опет Строганову јавља, каже: „Да је г. Миловановић осигуран од опасности у мојој кући. ·

Како је Младен дошао у Крагујевац, испоручио је Милошу тајну наставу дату му од руског државника, Строганова, како да се има управљати и односити према Турцима, а у корист народа српскога. Милош је саслушао сва што му је Младен усмено и осим писмене Строгановљеве наставе казао, и говорио је Младену да ће тако у свему радити, и с Младеном о народним пословима саветовати се, као што му Сгроганови у писму препоручује. Тако је пи Строганову у писмима својим јављао, да ће се његови савета, пи односно што се самога Младена тиче, придржавати, п са њиме се соглашавати.

Но Милош, ако је тако Строганову и писао, а и Младену усмено говорио, да без његовог договора неће ништа важније чинити, поступо је у свему противу препорука Строганова и савета Младенови; и гледао је на против да се што више удвори код Турака. Бојао је се да му Младен с помоћу Руса, кога су му они у Орбији и послали, не истргне првенство власти из његови руку; тим више што је се Младен неполитично понашао према властољубивом Милошу. Скоро онако, као пре пропасти 1813 год., кад је он Младен председник Савета и поџечитељ војени био.

Јер бивало је прилика, гди је Младен, у разговору са Милошем, говорио му „Милоше“ а не „Господару Милоше“, као што су га у то време други звали, осим Амиџе (Паштрмца), којп га је само Милошем звао. — Милош, који се чудном срећом његовом докопао првенства власти у Србији, није трпио ни Кара-Ђорђа, кад се из Русаје у Србију повратио, него га је потајним убиством послао на други свет, а камо ли Младена. Смишљао је како да га се отресе, јавно није смео од Руса, а и тајвоу Крагујевцу није га смео смаћи, јербо би се опет то њему приписало. И тако смисли и јави Београдском Паши, да је Младен дошо у Србију, послат од Руса, да побуни народ противу Турака. Паша захте да му Мплош Младена изда. Милош покаже то Пашино писмо и светује Младена, да се за неко време уклони из Крагујевца, и да иде у Ужичку нахију у Чајетину код тадашњег Кнеза Јована Мићића, кога је он од простог ајдука Кнезом учинио, п тамо код

Ф