Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

; | “ ' : | |. ) | -

РОВ

његове куће као гост да пребива, који ће га добро примити п чувати. Младен не примети лукаву намеру Милошеву и послуша, га: Милош му да пратњу и испрати га са његовим момцима до у Чајетину, гди га Мићић лепо прими и угости. После неколико дана Милош пише Младеву, да га Паша опет тражи, него да је најбоље да опидеу Црну Гору. А тајну запове-т п'шље његовом верном џелату Мићићу, да Младена као испрати у Црно Гору, али да га у путу мучки, да пико не зна, тако убије, да му се ни траг ви глас не зна куд се здеог —

Добивши Мићић крвави налог од Милоша, угости Младена, па га спреми, те пође са његоким служчетом на коњма за у Црну Гору. Мићић та донекле и сам испрати, опрости св с Младеном, и да му два своја момка као да га прате; а тајно изда им строгу заповест да га у путу, означавши им место у планини, заједно са његовим момком убију, и да их добро прикрију, да им се трага не зна; па се онда Мићић окрене путем Е длатибору.

Момци Мићићеви, Сима и Лека Ковач, који су оба у ајдуцима са Мићићем били, пођу пешке под оружјем да Младена ђоја одвојеним путом до границе српске испрате. Но кад буду на Очкој-Гори, које им је место Мићић и означио, застану као да се одморе, и изненадно опале из пушака обојица и Младена убију, па онда и момка Младенова. Па посвлачу са њих руо и оружје, па њиова тела свуку у Звекару и баце, а Тако пи коње њиове заведу, побију и у Звекару отисну. И онда врате се и донесу своме господару Мићићу, што су при Младену нашли, као пи сасљу Младенову те му предаду, и кажу како су их побили и гди су тела њихова у Звекару бацили. По казивању Мићићеви момака Симе и Ковача, види Мићић да су их они у бездну Звекаре низвргли; врати их опет натраг, да их још ниже отисну или тела њиова спале. Које момци тако џи учине, оду, стрпају их у једно суво и шупље дебело дрвд, па га западе, те изору! —

И тако Младена, као бив. Српског Преседника Совета под надно и грозно убије. ==

__-- "Младен је био заслужан човек за ерпских-народ, он је многе користи србској земљи учинио.

Има људи, који га оцењују да је био слаб војсковођа. Но ми остављамо, нека његова војена дела стручњаци оцене и пресуду о том изреку. И ми га не цепимо да је војени гени бијо, али по делу ратовања његовог са Турцима, држимо и оцењујемо га да је ипак добар вођа био.

Говорили су неки у својим списима, као Вук и по Вуку други, да Младен 1818 год. Хајдук Вељку није хтео дати у војски и џебани помоћ, и да је зато Вељко морао пропасти. Но беш противно се томе доказује онда вођевом писменом корешпонденцијом, коју смо напред на 287, 288 и 289 страни ове књиге у !. делу дали напечатати.

Има људи, који кажу и осуђују Младена, даје ривал КараЂорђу био, п да га у многим пословима слушао није. А и КараЂорђе да је се за њим доста поводио! По српским неким ис10ријама тога има, као што збори Вук и Нил Попов.

· Кара-Ђорђем, властољубиви Милош у месепу Јуну 1822 год. изне-