Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

— 602 —

Али Кара-Ђорђе, као велики гени, да је увиђо да Младен нема добри својства, а имајући јаку моћ, то не би чинио, нити би га саслушавао, а шта више за председника Совета и Министарства војеног поставио. А по српској историји и то стоји, да: се он покоравао, поштовао и слушао наредбе Кара-Ђорђеве. Има и погрешака, које је Младен чинао. Но који је то човек без погрешивести, а особито у оно доба, гди су се из чељусти турске исчилили, и као људи слободно мислити и радити стали. — А шта данас бива у Сргији 2 А и у другим просвећеним државама # Милићевић у књиги Кнежевина Србија, на стр. 268 ки"же: Родофиникин, онде где карактерише неколике прве вође народне говори: „Младенљ, читатђ и писатђ неумфтђ; подлђ и лукавђ.“ А каже да ни Паулучије не говори боље о њему! — ·

Што се тиче Родофиникина, Грка, ако је тако оцењиво Младена, не треба се чудити. — Јербо саму такову опену пришивату Младену, сам је Родофиникин у својој грчкој изосраженој души у себи имао. — Родофиникин, Митрополит Леонтије и Недоба, та три Грка, у то доба опла су три пакла српска, који су душу Орба кужили. Ко је вољан, да њиовом казивању што поверења, поклони, нека најпре прочита кжижицу „Сербије плачевно паки порабоценје од 1813 год.“

Ако је тако Родофиникин о Младену говорио, дај да видимо шта каже о Младену и другим првим вођама, честити и поштени Рус Барон Дибић.

Барон Дибић који је од његовог величанства Цара Руског Александра 1. у Србији као комесар послат био, те је озбиљно у опште испитао и упознао се са стањем ствари у Србијп тог доба, у известију свом, које је 1811 године двору руском у !:етроград посло, о Младену и другима овако вели:

„Србија имаде у Сенату све саме поштене п талентима обдарене људе, који, ако какве џ учине и погрешке, зато их чине, што у Србији средства оскудевају, а ш основна :нања и искуства ретка су; ал Младен, Јаков и више њи, јесу људи, који и у другим државама не би најстражњи били!“ После овога мало ниже каже: „да власници у Србији, нити су тирани, ни шпекуланти, да се брину како ће себи блага накупити,

Ово је доста довољан исказ за неосновано подметање на Младена, а и друге старе српске заслужне, честиге и врле дичне мужеве. Никада не треба прљали она чиста огледала, на која треба да се сами огледамо, и да угледу, паше прљотине са себе бришемо. Чистимо са себе наше прљотине, а не каљајмо оне који каљави нису.

Младен како је 1804 год, у Борку установљен Совет, изабрат је био за Советника, доцније 1807 лосто је председник Совета, а 1811 године и Попечитељ војени дела, у ком је званију остао до пропасти.

Младен је био средњег раста, тела коштуњавог, главе средње, косе смеђе, чела повисоког, обрва покучаста, очију граорасти, образа полужи, лица чиста, бркова средњи, право засукати, а уста умерени.

Младен је био човек даровит, и у говвру смишљен п здраво речит. Он се врло лепо и богато одево, и господски понашо, и