Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

пр 77 "0"

~

— 603 —

зато су га звали Младен Везир. И као што је био у то време између Војвода најбогатији, такоми у свом дому, господски намештеном и напуњеном сребрним и друтим скупоценим посуђем, господски и живио, и увек гостију имо. То богаство стеко је марвеном трговином још пре одпочетог рата 1804 год. а и за време рата богагао се, гди је многе турске куће у Београду покуповао, између којп купио је конак Дахије Фочића, у ком је седио. И за то викали су на њега, а највише због Милоја Петровића, коме је Младен као кум велики пријатељ био, и који га је увек, ако је и увиђао Милојеве противу законе иступе, бранио. Тај Милоје био је код њега калауз за време трговања његовог под Турцима а после посто је Буљукбаша, Бинбаша, и Војвода, па сеи он обогатио.

Пред пропаст Српску 1813 год. Младен је све своје сребрне и друге од вредности ствари, као и већу част своји новаца, закопао у Ади Циганлији спрам Топчидера под једним дрветом. Па кад се 1822 год. вратио у Србију, он је такове нашо и ископао. Но како га после тога одма кнса Милош Обреновић убије, тако му и све ствари и оружје његово, као и скупоцену сабљу његову, која је бпла Дахије-Аганије, себи присвоји.

Младен се женио двапут; први пут имао је жену Босиљку, с којом је имао само једну ћер Јоку; и пошто му Босиљка 1808 године умре, он онла своју младу и лепу јединицу ћерку Јоку, оставшу без матере, 1809 год. уда за војводу Јеврема Ненадовића. А за тим доцније по други пут ожени се и узме себи за жену Ивану, «с којом није имао деце, и с њом после пропасти српске 1818 год. оде у Русију, с којом је живио у Хотину. Па кад Младен 1822 год. у орбији погине, његова жена Ивана доцније 1830 год. врати се у Србију, где ист; године у Београду умре и сарањена буде код Палилулске цркве.

Јанићије Ћурић. Секретар Кара-Ђорђев

Родом је из села Страгара, нахије Крагујевачке.

Године 1804 како је глас пуко, да је Кара-Борђе устао противу Турака, и да турске ханове пали и Турке тамани, Јанићије Ђурић са својим пријатељем Танасијем Раишћем убије у Страгарима једног Турчина, скупе пет до шест момака п одма оду КараЂорђу, којег у Орашцу нађу.

Џа како ту на скупу народ Кара-Ђорђа за Врховног Вожда избере, Јанићије, који је у манастиру код калуђера научио читати и писати, стане код Кара-Ђорђа као писар; и он је одма само одатле из Орашца по заповести Кара-Борђа 9 писама написао на знатније људе по Србији, у којима су позвати, да дижу народ на оружије противу Турака. И од то доба Јанићије је остао као лични секретар Кара-Ђорђев и уз њега је увек ишао до саме пропасти 1813 год.

Године 1809 после велике поразе Орба на Камевици, Турци су продрли били и до на ушће Мораве, где је тад и руски повереник Родофиникин п Недоба са митрополитом Леонтијем из

Београда побегао био преко Панчева у Влашку. Онда руске војске