Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

— 604 —

није било у Србији, да у навали Турака Србима помогне. Кара· Ђорђе срећно Турке са Мораве одбије. После тог у саму јесен шиљао је Кара-Ђорђе кнеза Симу Марковића и Јанићија, те су у Букурешт као посланици ишли и Кнеза Прозоровског молили, да им пошље у помоћ руске војске противу Турака.

Кад је Кара-Борђе несрећне 1818 год. од врућице болово, он је шиљао више пута по Јанићију заповести по логору војводама, а п последњи дана саме пропасти.

Кажу ла је Јанићије стајао у тајном договору са Митрополитом Леонтијем, Родофиншикином и Недобом, и тако да су они чрез Јанићија Кара-Борђа преварили, те је он заједно с њима 21. септембра 1813 год. у Земун прешао. А треба, прочитати и „Мати Србија п син Србин“, где се ни мало добро не говори о Јанићију.

Кад су у Земун прешли, аустријске власти одпрате КараЂорђа у Фенек, а Јанићија задрже под стражом у Земуну. Кад српски посланик, кога, је Кара- Ђорђе још из Београда послао б10 к Цару Александру, стигне из руског логора у Земун са писмима, генерал Црвенка не дозволи да се такова Кара-Борђу одправе. Но Јанићије нађе прилику те их по неком калуђеру из Фенека пошље и друге неке поруке Кара-Борђу испоручи, да оставу постојани спрема Руспји, која ће их избавити, и на питање гене“ рала Црвенке да одговоре све војводе да желе у Русији живити. Генерал Црвенка вештином својом добије копију тог писма као испоруке, и после тог називао је Јанићија руским „духом“.

Кад Кара-Ђорђе и његове војводе из Фенека у Варадин крену, а доцније у јануару месецу 1814 год. по градовима растуре, онда и Јанићија одправе у Петаву, где је под стражом био дотле, докле император аустријски по молби Руског Цара Александра не пусти Кара-Ђорђа са војволама у слободу, који 17. септембра 1814 год. испраћени преко Ердеља у Русију оду, с којима и Јанићије Ђурић оде.

Јанићије је живио у Хотину у Бесарабији, гди су и други Срби из Србије становали. Он се кад и друге Војводе 1880 год. из Русије у Србију повратио. Даљи података о животу његовом немамо. Он је после 1842 год. био Советник п у фришко умро.

После смрти своје оставио је два сина, Владисава и Александра, први је као столопачелник Министарства оно и умро, а

други и данас као члан апелационог суда у пензији живи. Оставио

је и две удате ћери, Полу п Милицу.

Петар Јокић буљубаша

Родио се у Тополи, нахије крагујевачке. До устанка КараЂорђевог противу Турака, Петру је било око 25 година.

Кад Кара-Ђорђа народ у Орашцу избере за Врховног Вожда народа српскога, Кара-Ђорђе узме себи за писара Јанићија Ћурића, за барјактара Танасија Раића, а за момке Антонија Пљакића, Петра Јокића и Алексу Дукића, које је увек според себе водио. Доцније умножи Кара-Ђорђе број своји момака, на 40, као телобранителну гарду, све по избор бољег од бољега, а по потреби и више држо је.