Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

| >

— 605 —

И после Кара-Борђе постави за буљукбаше (капетане) своје гарде Петра Јокића, Антонија Пљакића и Милована Гарашанина, којег је и брат Радован Гарашанин телобранитељ био.

Ти телобранитељи пребивали су код Кара-Ђорђа увек у Тополи, и имали су дужност ту, да су они разносили писма и заповести (осим пошта) војводама по логорима и другим властима по Србији. А поред тога свагда су од ти телобранитеља КараЂорђа по двојица и тројица у путу пратили. А највише је Јокић уз њега ишао и пратио га.

Јокић је био у многим бојевима, и као што је сам казивао, био је у 65 битки, и однео је на себи неколико рана у гроб; а тако исто једву задану му п од Кара-Борђа, а ево зашто:

После пропасти на Каменици, 1809 год., Кара-Борђе је мислио да се у Ћуприји одржи, и заповедио Јокићу п капетану Радичу, да шанац још боље утврде; али Младен рекне да се тај шанац поруши, и да се пређе на леву страну Мораве. Јокић пренебрегне заповест Кара-Ђорђеву и тако учини. Младен је то наредио зато, што је погрешно чуо да су Кара. Ђорђа Турци на Делиграду потисли и да је он преко Мораве отишо неким другим путем к Јагодини. А кад оступајући од Делиграда са војском стигне КараЂорђе и види порушен шанац, гди је се надао одупрети Турцима, упропасти се! па одма упита: ;

„Ко поруши шанац у Ћуприји ;“

„ја, одговори Јокић; секао ми је Господар Младен.“

Кара-Ђорђе потегне из пиштоља, те Јокића тешко рани, а Младен побегне.

Несрећне 1813 год. Кара-Ђорђе одредио је био Јокића, са коњаницима, те је под командом Кнеза Симе Марковића на Дрини војевао. Но кад Кара-Ђорђе 21. септембра у Земун пређе, а 283. српске старешине, с војском раније потиснуте од силе Турске до Шапца, чрев Земунског трговца Николу Мариновића о том извештени буду, и да су Турци заузели Смедерево, Војводе договоре се и одреде Милоша Обреновића п Петра Јокића, да са, свом код Шабца налазећом се коњицом трче Београду, и да Град пре Турака увате. Но кад им дође и Андрија Милошевић, кога им је Јаков Ненадовић из Палежа посло, те им пон јавио, да су се Турци већ кренули из Смедерева и да се Београду приб зижују, Војводе увиде да је доцкан и одустану од те наредбе. Тад и војска дозна, остави Војводе и прене куд који. А Јокић са прочима пређе у Срем и одатле оде у Земун, и тамо се настани, гди је тргово и до 1838 год. бавио се у Земуну, м те године прешао у Србију. | С

Кад је Кара-Ђорђе 1817 код. пошо из Русије из Хотина за у Србију, он је наредио да Кара-Павле са његовим сеизом Симом доведу његове коне у Земун, и да се јаве Петру Јокићу за даље упуство. Но кад они у Земун дођу п коње доведу, већ је Кара-

"Ђорђе измеђ 12/13 јула мучки убијен био. 0 ком грозном уби-

ству Јокић их извести и они се опет преко Темишвара натраг у Хотин у Бесарабију жалосни врате, пи жалосну вест однесу. Кад Кнез Милош 1839 год. изгнат из Сроије буде, Петра Јокића намесничество постави за члана окружног суда у Ваљеву, из ког званија доцније и постављен буде у пензију као

Кивот Кара-Борђа 39