Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

— 606 —

човек стар и неписмен. Он оде у Тополу, гди је имање своје и кућу имао, и ту је до смрти живео.

Буљубаша Јокић умро је 24. априла 1852 год. и укопан је више олтара Кара-Борђеве Тополске цркве.

Петар Јокић имао је три сина: Манојла трговца, Марка и Миту, који су били чиновници у Министарству Финансије у Београду. Сва три били су ожењени, и сва три су после његове смрти помрли. Прва двојица нису имали деце, до само Мита, а дал је још ко од те Јокићеве породице жив, непознато је.

Јокић имао је и једног свог рођеног старијег брата имено Андрију, који је после пропасти Србске 1818 год. заостао у Тополи, на својој баштини живио и био код варода уважен. Но 1826 год. Кнез Милош Обреновић подозревајући нешто на њега, пошље · своје момке у Тополу, те га ноћу из куће позову да с њим нешто говоре, но он превари се, отвори им врата и чим на праг ступи, они га из пушака убију.

Танасије Раић. Кара-Ђорђев лични барјактар.

Родом је из села Страгара, нахије Крагујевачке.

Како пукне глас да је Кара-Борђе 1804 године устао противу Турака, Рашић са својим пријатељем Јанићијем у Страгарима убије једног Турчива, и са пет шест момка, оде у Орашац Кара-Ђорђу.

Гди у Орашцу 2. фебруара на Св. Сретење Господње сакупљени народ и старешине изберу Кара-Ђорђа за Врховног Вожда народа српскога, и кад му се сви на верност закуну, Кара-Ђорђе узме освештени Протом Буковинским Атанасијем барјак, развије га и. преда у руке Танасију Раићу.

Раић је од то доба, као први српски барјактар, скоро непрекидно кроз сви десет година српског војевања противу Турака први српски барјак од пропасти српске на Косову, развијен за ослобођење народа српског од Турака, као лични Кара-Ђорђев Барјактар са честћу носио га, и јуначки противу Турака до 1813 год. борио се. г

Раић је 1804 год. одма из Орашца у боју био са Кара-Ђорђем на Руднику, а потом и на Јагодини. И као Кара-Ђорђев телобранитељни Барјактар 28 априла (10 маја) 1804 год. прелазио је са Кара-Ђорђем и у Земун, гди је договор вођен био са Ђенералом Фелдмаршал-Лајтнантом Бароном Женејом ради измирења Срба са Турцима. После тога био је у боју на Пожаревцу, Смедереву и Врачару, и свуда скоро гди је год Кара-Ђорђе бојак са Тур. цима био.

Године 1809 после пропасти на Каменици, кад силна Турска војска. продре у Србију, и главна сила пође низ Мораву, ГушанацАлија са 12.000 жестоки Крџалија пође од Јагодине преко Црног Вра Крагујевцу, зарекавши се да Крагујевац запали, да груне у Тополу, Кара-Ђорја посече, а жену и децу да зароби и пошље на дар Цару у Стамбол.

Дознавши Кара-Ђорђе за намеру Гушанчеву, одреди Раића са 2.000 Срба п пошље га пред Гушанца, те увати бусију поред