Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

ЊУ. У +. 4. би

== ОУ

друма у Црном Вр'у. Ево шта о том и Милутиновић у Србијанки каже:

„Кара-Ђорђе онакога пошље

да којим но још нестало нигде,

Нит' га игда би проклепаг нужно,

С' две хиљаде храбра Шумадинца

Та Раића свога Барјактара !

Црни Врх их надкрилио листом,

Да душмана необња их око

И да не зна тко на друму чека.“

Доцвије се нешто Вожд био наљутио на Раића и он оде својој кући, занемари ратовање, и задуго није у бој излазио, али се опет врати на своју дужност, гди је 18183 год: код Јагодине опет противу Турака борио се.

Милутиновић прича о напуштању Раићевог Барјактарства овако :

„Ах Раићу Вожда Барјактару ! С' неког доба, јера поманита 2 Јер у немар забаци се гњили.... | Србској 2 Јер ста копат а ноктима земљу Стид ли би те у потометва, било,

Ил' угаси к завичају љубав И со' у њу мјесто жита сејат 7... | Што би стјену жезлом пора-

|

|

К' слави срода и драгости

Дотешча л' ти већ витеза жав'о. пра'во Да истаче животворну воду

Недат, мрдат ни свом Госпо- У све тјела чрез вјекове дару : члане !“

Кад и по трећи пут 1815 године Срби противу Турака устану, Раић са Јасеничанима оде Чачку противу Ћаја-Паше, гди га старешине одреде, те испод брда Љубића с леве стране обале Моравске ископа шанац, спрема великом Турском шанцу, који је на десној обали Мораве био, и у исти са војницима и са оба топа, која су Срби имали, смести се. Тад дође и Јован Добрача са Гружанима и по ниже испозш Рајићевог шанца ноћу шанац ископа, и са пола Гружана у исти смести се.

Те ноћи Турци испод Добрачиног шанца кришом на Магарећем Броду пређу Мораву, и кад сване 4. маја јуришом ударе одоздо на Кнеза Добраче шанац и обколе га, гди су се ваздан тукли, но храбри Гружани јуначки су одбијали Турке. Но једна чета Гружана, која није могла стати и затворити се у шанад, и која је била у шибљу сакривена, пође Добрачи у шанцу | у помоћ, па како у поље наступе, турски коњаници облете Гру| жане и стану их сећи, Срби у нереду побегну Рајићу у Шанац, који је ближе њих био, па како је који дотрчо до шанца он је | Пеко шанца прелазио у Раићев шанац, пи тако прескакањем Ра| ићев шанац обурвају, гди се Срби и у Раићевом шанцу помутви стану | из шанца на другу страну искакати и бегати, и тако како су с | једне стране прелазили преко шанца, тако су на другој страни излазили и шанац са обадве стране поруше. Бесмртни јунак Раић викао је Србима: „Не бежите браћо, но удрите, од Бога не нашли! Како би своје топове оставили!; Знате како нам је без њих! Колако нам ваљају свуд и свакада!“ А кад види да га нико не слуша, он викне овако; „А оно ћу ја код њи остати на оба

9Ј=