Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

а |

свјета и довека!:“ Турци јурну у шанац, и Раић имајући у дес ној руци сабљу, а у левој пиштољ, убијајући и секући Турке и бранећи сам српске топове, славно погине, гди сав исечен на ко маде буде, да му се ни трага од тела његовог наћи није могло.

И тако славни Раић, лични Кара-Ђорђев барјактар, 4, маја

1815 год. телом у шанцу погине, а име његово светлиће између

први српски јунака докле је год Српства. Духовник Ђера прича, како су Ранћа ожалиле његове кћери, снахе, баба његова Јања. Ево неколико врста из те запевке:

„Духовниче, и тако ти Бога! | Али живом жив се опет нада, Кажи мени што за свекра мога, А мргтвоме никад ни до века. Ти си с њиме тамо војевао Кажи мени где је:мој бабо остао Је ли близу тобе погинуо 2 Јеси ли га лепо саранио2 Имала сам брата рођенога Близу мене плаче баба Јања. Џа остадох и без њега јадна, Раићева јадница супруга, "Отишго ми у далеку земљу [| Окоње су ћери ронави Не знам јадна на коју листрану | Што с остале јадне сиротице,“

Ово је јадала Перуника, снаха Раићева а сестра Јанићија Ђурића, који се тад у Русији налазио.

Милан Обреновић руднички војвода.

Малан се родио у варошици Брусници у данашњем црногорском срезу, округа Рудничког. Његова мати била је Вишња а отац Обрен, по чијем имену и презиво се Милан Обреновић. Милан је од ти његови родитељи имао још једног млађег брата, Јакова и сестру Стану.

Отац Миланов Обрен био је здраво сиромашног стања човек, који је једино од своји руку надницом земљу обрађивајући живио, п себе са својом женом и децом издржавао. Но кад Обрен умре и жена његова Вишња потегне, те се у село Добриње у срезу пожешком, округа ужичког, за неког Тепу Михаиловића,

сиромашног стања, уда, а Милана, Јакова и Стану ситну сирочад |

остави.

Тад Милан са својим братом Јаковом и сестром Станом потуцајући се од куће до куће, оду у Добриње за својом матером Вишњом. Но како је и она са својим мужем Тешом у сиромаштву била и једва живила, одбије од себе своју децу, и они се

опет врате у Брусницу, гди сгупе у најам, те су служећи онако

ситни себе издржавали, да не помру од глади.

И тако Милан служећи са својим братом Јаковом и сестром Станом у Брусници, кад поодрасте, уштеди неку пару и уда своју сестру Стану у Добриње за неког Саву Николића земљорадника, али човека приличног стања. Па после тог отпочне помало тржарити, и мало по мало постане Милан Обреновић прилично имућан трговац, и уортачи се са неким Ђор-дуком Турчином, те је с њиме у ортаклуку заједно трговао.

Кад и други муж матере Миланове Вишње, Теша Михајловић, умре, с ким је она родила Милоша, Јована и Јеврема у Добрињу, онда Вишња постане још убогијег и сиротнијег стања и