Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

— 609 —

не имајући куд, стане по селу што шта на надницу зарађивати п себе са својом децом издржавати, а потом склони се са својом децом Јованом и Јевремом код свога и Милановог зета Саве Николића у Добрињу, за кога је Милан своју сестру Стану удао. А Милош, најстарији син Вишњин, оде у најам, те је којегди служио, чувао свиње и другу «току, и себе издржавао.

На послетку оде и Милош код матере његове Вишње и зета њеног Саве Николића. Но овај не трпећи толику галаму у својој кући на рани, посвађа. се са Милошем и од себе га отера. Милош одатле 1802 године окрене и правце оде у Бруснипу Милану Обреновићу и замоли га, да га у службу прими. Милан као трговац, коме су чобани за чување стоке потребни били, прими Милоша у најам, те му је стоку чувао. А допније, кад Јован п Јеврем, браћа, Милошева, поодјачају, прими и њи оба у најам за чување стоке и олакша терет издржавања исти своме зету Сави Николићу. Али матер њину и своју, Вишњу, никако и нпкад није хтео код себе примити зато, што га је она са његовим братом Јаковом и свстром Станом онакав нејаке и сиротне немилостиво напустила и опет за сиромаха преудала се.

Миланова. та, по матери Вишњи, браћа: Милош, Јован п Јеврем остану у служби код Милана Обреновића као чобани код стоке више гедина, па сва три допније одбаце свога оца име: Тешић Михаиловићи, и прозову се Обреновићи.

Кад дахије стану сећи кнезове по Србији и кад 24 јануара 1804 год. од Дахије Фочића послати Узун-Кавеџија са Турцима дође у Тополу да и Кара-Ђорђа посече, Кара-Ђорђе дочека их, посије и тог дана одма отпочне дизати народ на оружје противу Турака, и, идући кроз Јасеницу, све им ханове попали, многе Турке потамани, у Орашац дође и скупштину учини. И кад га народ на тој скупштиви у Орашцу 2. фебруара на Св. Сретење Господње, за Врховног Вежда и Господара народа српског изабере, он разрели по војски старешине и распише на све знатније људе по Србија и поруке им пошље, да народ на оружје противу Турака подижу. Између ти порука пошље по људима поруку и у рудничку нахију, која је најближа Јасениџи, Тополим Орашцу, чувеном Лазару Мутапу и трговцу Милану Обреновићу, Ломи и другим знатнијим људима рудничке нахије, да и они народ про-

· тиву Турака подижу. Па пошто Кара-Ђорђе и даље по околини

Турке из села истера, и пошто сва нуђења дахијска за измирење народа одбије, дигве се и против Рудника, у ком се налазио велики зликовац, брат Дахије-Аганлије, Муселим-Сали-Ага, прозвати Руднички Бик због насилија његовог, гди 27 фебруара стигне под Рудник с војском, опколи га и 28 фебруара ошочне га бити; и после жестоког боја, у ком мвоги Турци изгину, а Сали-Ага ноћу са ужичким Муселимом Алилом Џавићем и Карановачким Пљаком, који су са 500 Турака у помоћ Руднику придошли били, побегву, које у путу на Рудничиштима Орби дочекају, Џавића и Пљаку са 200 Турака побију, а зликовац Сали-Ага са заоставшим Турцима једва жив издре и живот свој спасе.

Оставши Турци у граду Кара-Ђорђу се предаду п он их остави да седе у граду; но они не хтедну, него са женама и де-