Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II

| Њ

“—К “4 ..

,

»„%

а Нуе. де Ц Њен " ЈУ Ес р ·" "

МУ МЕРИ ИВЕ У НЕ и де.

+" 7х = - Је +" „

4

. „“

-=—– 69 =

— Не треба се бринути за друго. Мој добри поочим, а ваш верни дост, Митрополит је онакав је исти хаин као и Катић Јанко, и као калуђер Рувим.

— Муч ви

— Моје ни душе јесте!

— Ма не ће бит, човече!

— Као што гледаш мене овде пред собом.

— Како си то дознао

— Лагано, згодно, сам ми се казао. Растужио се за оним старим бунтовником Рувимом, а можда се и уплашио да га онај не буде што одао, па ми лепо каза: да ће раја дићи буну на вас даије, и да ће је предводити Јанко Катић, твој крвни непријатељ!.,.

— Вај, вај, вај!!! повика Турчин, и ухвати се за браду: — А је мука ударити на њега, рече он после подужег ћутања: — Владика је то! За њега зна патрикана.

— Није то никаква мука, одговори Леонтије смешећи се: пошљи ти ноћас два поуздана Гаваза с гајтаном, па ћу ја уредити све како ваља. Сутра ће он бити мртав, а ја ћу казати да је умро на пречац. Ви даије и паша то потврдите. Њега ћемо ми лепо оплакати и саранити, а мене ћете ви послати у Стамбол, да ме патрика за Владичи!... Ево ти кључа од Митрополије. — Кавази нека уђу слободно. У целој кући не ће бити никога, осем мене и Владике. Он спава тврдо! а ја ћу њих ослушкивати. Кавази сви знају моју собу....

— Чујеш калуђеру! Ти си неки велик шејтан! Штета што ниси Муесломан ... Е, да могу градио бих те патриком...

— За сад је доста да будем само Владика, а за даље ала ћерим (Бог је милостив!).

После ти речи, Леонтије се поклони и пође; али се брзо трже и рече:

— У мало не заборави рашта сам дошоо! Митрополит пшта кад вам је најугодније да дође2

— Нека дође... нек дође... сутра пред подне, рече КучукАлија нешто расејано.

— Ха, ха, ха! Зацену се ђаволским смехох Леонтије: — врло згодно време! А он ће тада лежећи дочекивати госте у своме двору!... — Иншалах! рече Турчин, и поглади своју браду.