Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II

--—— 176 притиену. Но Бог даде, те Срби јуначки Турке одбију и Србију од пропасти спасу. “)

Кад ова три издајника у Влашку оду, прво проглаве да су ји Срби хтели да побију, после кад чују да Србија пропала није, они

онда пададу се Кнезу Багратиону за посланике Србске. А после тог

пишу у Србију својим неким присталицама да у име народа моле Багратпона да им смени Вожда и Совет, и да захтевају да се њи тројица бегунаца опет у Србију поврате, и да се народ ником другом повершти не може. А то су све чинили зато да тим покрију своје издајничко бегство. Но кад п утом код Срба успели нусу, они су сами писали од своје стране лажна писма Багратиону, п код Багратиона толико

успеду, да им он поверује п под 18. Фебруаром 1810 год. Нр. 164

пише Вожду и Совету, па у истом писму и Митрополиту Леонтију, који је тад код њега у Краљеву био, како им шиље војске у помоћ, и е њом Родофиникина и Недобу са переоналом, које да приме п да им се поверавају, да ји љубе и да се по њиовом совету управљају!““) Срби на то шшемо одговоре да они од та три издајника, као и свите њиове, ниједног не примају, пл да жеде остати у сајугу са браћом Руспиа, да заједно војују, и ако би им се хтело да им иста лица са оружаном руком наметну, тоће се они оружијем и одбрањивати.

После овог писма Руска влада Багратиона са главне команде

смени, а на његово место постави Графа Каменског, који бившег агента,

Руског Родофиникина разреши од Србски послова, и одправи га у Петроград, гди он доцније постане управитељем Азијатског одсека у министарству инострани послова. После Граф Каменски около половине лета изда налог Графу Цукатову и Орурку, те они са корпусом од 7.000 Руса из мале Влашке пређу Србима у помоћ у Србију и с њима се сојузе, па ударе на Бргу-Паланку, истерају Турке одатле и обсаде Град Неготин и Праово. И одатле Граф Цукатов од стране Графа Каменског позове Кара- Ђорђа и предложи му да он прими Митропо-

ж) Мати Србија и син Србин, види од стр. 16—17 и од стр. 20—35.

##) (јвоје писмо било Србски написано, за које су Срби дознали да га је писо Недоба са Леонтијем, и да Багратион није знао Србски, па они да су му лажно таково толковали те га је подписо, и сами тежили да дођу у Србију да не би други који од прави поштени Руса на њиово место дошо, да њиове злочине одкрије. Види Мати Србија и син Србин стр. 36.