Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II

+= 82 =

собсшвеност Турска, и да сам Цар Александер жоће, да Турци заповедају и владају Србијом. “)

Дознавши попечитељ војени Младен Миловановић на Морави за ово жарење, палење и бунење народа Митрополитом Леонтијом и Недобом, па за раздвојити издајицу Леонтија од Недобе, пише Леонтију и позове га к себи на Мораву, под видом да се са Реџепом из Адакале састану, и да га моле да посредује код Везира за мир; а главна је цел Младенова била, да га код себе у логору задржи. Но како и Кара- Ђорђе, мало предигавшисе од болести, уто време у Београд дође, и пође на Мораву к војсци да је бар охрабри, кад јој помоћ дати неможе, и Митрополит Леонтије са Кара- Ђорђем пође на једним колима, и дођу на ушће Мораве, гди је с војском храбри Војвода Вуле Илић био. И кад ту Кара-Ђорђе војску охрабри, и оде уз Мораву главном заповеднику Јужне војске Младену Миловановићу, те и ту расмотри положај Турака, п Србе охрабри и поучи, како да бране прелав Турака преко Мораве, па се врати у Београд. Том приликом отровна издајпца Митрополит Леонтије насамо тајно и лажно каже Војводи Вулу Идјићу у име Вожда, да како Турци пређу на леви брег Мораве, да побаца топове и џебану у Мораву и да распусти војску, нека бега куд који зна. Тако преварен Вуле и учини.

" По одласку Кара-Ђорђевом са Мораве у Београд, Турска војска пређе Мораву. Вуле, као што му је Митрополит Леонтије казао, побаца, топове и џебану у Мораву и војску распусти, те сваки оде својој кући, да своју породицу спасава. Тад Турци пођу Београду, у ком обвлада стра и забуна; а Кара- Ђорђе, немаде војске да пође пред непријатеља, а ни једног војника, да се у Град затвори и да га брани. Нечастиви демони Митрополит Леонтије п Недоба уграбе ту прилику, преваре Кара-Ђорђа, узму га са собом, поседају у чамац и 21. Септемвра 1813 год, пређу у Земун, гди Кара-Ђорђе одма под стражу стављен буде; а Везир Рушид-Паша 28. Септемвра у подне дође у празан Београд и заузме га. И тако пакленог Грка Митрополита Леонтија и Недобе рад и жеља испуни се и буде Орбије пропаст.

Кад Митрополит Леонтије и Недоба преведу Кара- Ђорђа у Земун, они тако су се радовали и веселили, као да су Царство каково задо-

%) Мати Србија и син Србин, види од стр. 65—70.