Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II

О Њ ~ ~ "о О ж и 7 По >:

+ 774 =

Вељко га види с Баба-Финке, па сиђе и полако дође опет у логор.

„Шта вама ја реко јучег“ упита он срдито.“

Сви ћутаху; ја се усуди и реко:

„да Бога, па ко да му изађе на мегдан“

„Ти, Милутине, ти!“

„Мени се, чини ми се, следи крв у жилама, и не могох стога Ни чути шта је даље казао. Друштво ми рече да је заповедио да идем за њим.“

„Одем; изађемо оба на кулу. Он лупи длан о длан. Дилбер Стана уђе.“

„Кажи сеизу“, рече Вељко, „нека спреми Кушљу, али онако као кад идем на Чарку.“ Она изађе. Он скиде сам својом руком кубуре с чивије, п сам ји напуни. Набијајући их арбијом каже мени:

„Милутине, ти ниси досад излазио на мегдан, добро памти што ћу ти казати. Кад изјашеш Кушљу одавде, окрени чаршијом, па кад изађеш у поље и будеш спрам нашег логора, добро се држи на коњу и притегни узду, јер је Кушља научио, чим војска викне ура!! да скаче и да подиграва, па те може свалити.“

После тога настави овако:

»Чим из нашега логора изађеш (добро памти што говорим), иди

слободно к Турчину, али све држи десно, да ти он увек буде с леве стране, а никад с десне; јер сам Кушљу научио окретати све у лево, а никад у десно, па ако то заборавиш, и почнеш га у десно окретати, ти си пропао.“

Сад ме све испита, да види јесам ли добро упамтио:

„СО које стране треба да та стоји Турчин у пољуг“

„О леве, реко ја.“

„Е, добро! Сад слушај: Турчина се не плаши ни мало, али за живот главе не пуцај, докле он не опали. Ако је прави Турчин, он те не ће убити докле најпре не рекне: „„Вурун бре““ (удри). Нешали се, да га послушаш!“

„Кад дођеш на 50—60 корака, он ће те све више чикати да ти први пуцаш, и кад види да не ћеш, а мегдан је све краћи, онда ће џарнути коња, истргнути кубуру, и, јурнувши на те, викнути: „„Вурун!““ и опалити, па у тај мах поред тебе пролетети. Кушља ће се онда сам

„а. >> | ~ 5+ о а о 5 о од 4