Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II

Бавећи се у Липисци, измислио је један особени плуг за орање, па је такови од дрвета у моделу сам начинијо, код себе та држао и сваком га показиво, који се стручњацима допадао.

Пред јесен 1827 год. добије Спма са Цетиња од Владике Црногорског Св. Петра Петровића Његуша 1. позив да дођеу Црну Гору, и он пз Немачке окрене к Цетињу, дође у Тријест, ту пробави један месец дана код пријатеља и познаника изчекивајући брод за Дубровник, и упозна зе са Владиком Мушицким и једанпут за совром при ручку похвалиму Србијанку Мушицки, а Јефта Поповић прихвати да је врло добра, но кад би јошт хтео коју драму Србеку да сочини; на то Сима примети незнам што би, осим Обилића, ко је они такову и најволијаду. Он пм обећа да ће такову сочинити, и кад оде у Црну Гору пепне се на Ловћен планину п за осам дана Трагедију Милоша Обидића сочини. Ево шта он сам каже: „Небив у самоћи, нигда најближе Бога, па ни при суштеству чоека, то ли када угрудма природе!% Овевишњости — У подловћенској овчарско-черно-торској колеби, оно је пекушено, а и ово произведено за осам дана чистога поста. Више шкаљарах которски засеока 1827 года од 12. до 20. Септемвра.“

Кад је Сима 1827 год. дошо у Црну Гору, био је неки праздиик или недеља, и баш у време Богослуженија, гди је у Цркви и Владика Св. Петар Петровић био. Сима остави свој пртљаг пред црквом, па и он уђе у цркву да остоји службу Божју, па после да види гди ће се сместити. Кад Симу тутори цркве као странца виде, поднесу му тас по обичају, И Сима на исти баци један једини талир, почем више није ни паре имао. Кажу да Владика није пре познаво лично Симу, него да је за њега иачувења слушао и повво га у Црну Гору. Па кад види то Владика, који се био окренуо из стола како Сима на тас талир баци осмехне се, закључивши да то баш Сима мора бити. Кад су из цркве изашли зовне га Владика у двор, и кад дође упита га: „Богати јеси ли ши Сима Сарајлија — „Јесам,“ одговори Сима, „а одкудме познајеш“ „По оном талиру — одговори Владика — што ти 'е можда последњи у кеси био.“

Владика Св. Петар 1. прими Симу за народњег секретара и поред секретарске дужности преда му у 1829 год. на воспитање свог синовца Рада младића од 16 година, доцнијег Владику Црне Горе Петра Петровића. Његуша П. такође великог доцнијег песника.