Životь i priklюčenія Dimitrіa Obradoviča, narečenoga u kalućerstvu Dosіөea. Častь 1

юб саыь на кратко излисивао, и на Ови начинъ, знаосамь и сва као на изусть, после тога, Обѣдъ духовни, Вечеру духовну, Беседе златоустове, Маргаритъ, Камень вѢри, свешога Ефрема, и друге различне книге црковне, све самъ я шо сь великимъ вниманіемъ и усердіемъ прочишао, и ідобиыисе най угоднїе видило изписиваоби. Ова сва Читана , ту су ми ползу прннела, да самъ нашъ стари Славенски езикь привакао; а съ друге сшране биласуми . ідешна, . као свита онима, кои «айманѢга разумѣнія Логике не имаюЬи; какоби кадри Били разсуждавати оно іцо читаю; напуне Главу свакояки Понятія, Мнѣнія и противъречїя, пакъ ходе пуни ветра, чине^и имъ се Богъ зна іца знаду • а не умѣюѣи судити и разсуждавати сврхь онвгь іда знаду; ниіда не знаду, и либи много паыешнїи били да незнаду ни оно іцо знаду: Ерби баремь при обіцемь человеческомь уму и разуму остали; пакъ би били као остали Люди. Мой з Мода къ бїо пунь смуіценїя Вавилонскога но онда, я кисамсе могао самъ себи качудити, како з могуче да шолике сшвари знать! Пакъ бисе све молїо, да ме Богъ сачува у смиренїу да не паднемь у високоумїе и гордость, а та моя иста Молитва произходилае из труле смрдливе и пошанне понирливе Светинске Гордости. И заисшо неймаши лукавїе ни високоумнїе Гордости одъ Свешинске! ни опачніе