Životь i priklюčenія Dimitrіa Obradoviča, narečenoga u kalućerstvu Dosіөea. Častь 1

Сь какЕиыь манимъ ? Патрїархь ни Епїскопь ниси, да» ше сь Престола сметну, каосу Цариградскога сметнули. Свеіденство да ши узму; и тако кажешь да ушномъ Отечеству непримаюте за Попа, ербосисе у Црной гори запопїо; Пр^ети друго узети? Вань даше разкалу^ере. Я : А они некь разкалуѣере, пакь &е видити ! без шале любезни Зилошїе, видишли каквосаыти лепо Име дао ЗИЛОТІИ, шоесшь ревнитель, учинисе као даси прави ревнитель; и говори іцогодь можешь себи вообразити, дасе правично може, противъ досадъ множь написа.ши сшвари реѣи. ЗИЛ : Као какавъ ревнитель о5їешь дати говоримъ? Ти зніші да наши пра.ЕИ ревнители хоке и изискую, да Народъ ванѢкь као подъ уларомь остае да слепо слѢдуе и вѢруз све ідомусе каже. И іцоимсе наиманѢ противъ старимь Обичаемь види, проклиню и чуй! Ето Куряка! Вичу. Я: Не^у брате Даси шаковь ревнитель; не^у даси као они кои хуе сь Анаѳемама на све оне шо у Среду и упетакь Зейтинь и рибу еду : буди ми разумань умѣренъ просвеіцень и правдолюбивъ ревнитель ; кои нити новине гаражи за лехкоумїе, нишисе Старина држи за суевѣріе: Я непохвалюемь оне, кои Неизвѣстїемь и Непостоянствомъ ума водими, као Ледтирйки безсвакогь узрока сѣмо и піамо леше; Нити пакь оне, кои за неразсужденїе у е се конечномъ нечувствованію као за плоть приве^ ' * зани остаю. Само оне, похвале достсине наодкмгЬ, * Н 2 кои,