Životь i priklюčenія Dimitrіa Obradoviča, narečenoga u kalućerstvu Dosіөea. Častь 1

1 тб кои, познавакЛи Цѣну богоданне'свобОде ума само на добро а упошребляваю; како у добру постояни, тако и у ономь ідо познаду за болѣ и полезнїе, разумомъ и словесностію управляеми, къ изменѢнїу, кое, нїово исправленіе, поболшенїе и благополучіе узроковати може , готовису. ЗИЛ: Кажими кое 9 Намѣреніе твоега писаня, по комь се надати можешь да^еду твои Единоплеменники моіи познати да ти без свакогь пристрастіе и Интереса посштпашь ; Знашъ да све за шимь стой, кадь братїа наша познаду едань путь чистоту нашега НамЂренїа, и нашу вѣрну кь ника любовь, доброволно наша представлѢнїа и совѣте примаю; И іцоз више, ако у чему као люди и погрешимо , радо намь праідаю. Познашьтїе Стихъ Навмахїа Оътіуі тпоі і їідуяУ фіХотута цк) ^В'іа кча іиуиоц, Нїе такогь породила Маши, вѢрнеНарави ко неКе цознашй, А ідосамь повише рекао, да валя дасе боишь твои Србаля, я самь из шале то рекао, ерь како кажешь намѢравашь одавде по^и у Паризь и Лондонь; мучнокете кадь твое Отечество видити: каквое твое Аюбопитство, знамь, да ако добру прилику намѣ* ришь , поііиїіешь и у Амерїку. Я: Иыашь право Зилотїе, неЪу да светь рекне, дасамсе за луду покалу^е» рїо. А ідо питашь за мое намѣреніе, могаосига из предисловія познаіри, Но кадь тисе тако люби, чуй / одетђ