Životь i priklюčenія Dimitrіa Obradoviča, narečenoga u kalućerstvu Dosіөea. Častь 1

И7 опешь на кратко. Овасу два моя начална намѣренія.' Прво, даемъ прикладъ ученимь Народа моега, да на нашемъ простомъ Дїалекту пишу и Наіцампу издаю: Друго; да мои Единоплемєнни усуде се сврхь сваке сшвари слободно ыислити, и све ідо чую да суде и разсуждаваю. Ти знашь добро любезни мой, да сви народи, кои само пристаримь мнѣніямъ и обикнове* ніамь осшаю, мораю како годъ Осшали Азїатически и Африкански Народи, у вѣчной очаяной тами и не разумїю лежати; немислеки не разсуждаваюки и не* чинеки никакова употреблѢнїа богоданнога разума и словесности; Нитипркыаюки никакавъ прикладъ одь други учени и просзеіцеки народа; остаю за вавѢкь у всеконечномь и плача достойномъ Безсловесїу. О коликосмо дужни ми благодарити небесномъ. Лромислу! іпосе наодимо меку учени и просвеідени народи : а наипаче подъ упраЕлѢнїемь ПраведнѢйше* га, Премудрога и Богопросвеіценога Владѣтеля ; кои ничимь не дише, развѣ любовїю и отеческою Милостію къ поданнимь своимъ; ниіца не жели, нити иіде , развѣ обіце Благополучіе Народа свога. Подъ Сѣнію Крила нѣговн цвѣта ученіе, правда и обіца Любовь трїумфира и побѣдную ПѢсань пое; разумъ, Словесность, и мудрость царствую. Никосе садъ небои, дакему ко у законъ дирати ! Никомъ училиіцл и Академїе нису затворене! Зраци ПросвѢіценїа Н 3 ума