Život i rad Vuka Stef. Karadžića : (26. okt. 1787 - 26. jan. 1864.)

78 ОДЕЉАК ДРУГИ

и правилима. У томе се он помагао с једне стране Мразовићевом Гра= матиком, а с друге стране Лукиним разговорима. Колико је узео од Мра-= зовића може се тачно поређењем видети; али што је узео од Луке теже је одредити, јер има неких одступања, која је и сам, без Луке, могао учинити. — Таква су одступања и ова:

(Одређујући шта је име, вели да је оно »скланваеми дјел говоренња, који означује какову извјестну ствар или качество нљезино или коли= чество,« а ове последње речи у Мразовића нема,

Код бројева, после дефиниције шта су, ређа пет њихових »својстава« Фрод, број, падеж, склањање и преобразноси). Тога код Мразовића уз бројеве нема, а налази се уз све остале врсте речи. — Преобразност му је својство бројева »по коме се они, у слагању с другим именима, пре= образе, или у суштествително име или се измјени у други род бротител= нога имена« Мало ниже наводи да два гасподара, два јунеша у 2,3 и 6. падежу гласе двојице господара, двојици господара, довога јунади, дакле број два се »преобразио« у двојица и двоје. — По Вуку бројеви су »петорогуби«;: основни, самостојни, редни, саставни и умножни, а по Мр. »четворогуби«: начални, чинителни «<= редни), самостојателни и умножни (-саставни и умножни). Није им дакле једнак ни ред, а нису ни дефини= ције. По Вуку: »основна, или корена имена бројителна зову се она, која сами бро! ствари показуту, и с којима се одговара на питање ко= ликој«; док Мразовић само вели: »МАчАлНАА СТ ТАКаЛ имена | УЧНСАНТЕЛНАА нинже на Бопудећ колнкоо2 (увљтетвуемљ. — »Ведна имена бро!телна зовусе она, која у ред поставлвену ствар означулу,« а Мразовић вели: нмнже на Бопрољ кбиг Фељтеткуемљ. « — Врло је незгодна и код једног и код другог одредба шта су »самостојни« бројеви. По Вуку »Самостотна имена броћителна Тесу такова, која су у спрезању с другим д!еловима говоренља, подобна имену суштествителноме. Такови Тесу: обоје, обадволе, троје, све= троје, четворо и пр.«; а Мразовић вели: САМОСТОлТеЛНАА СУТБ НАЧАЛНАА НМЕНА ЧНСАНТЕДНАА, КОГАА АКН СУТЦЕТЕНТЕЛНА РАЗАУТрАВОТСА, РКО: ОБА) АЕОб, троб четверо, Патер н пруч,« — Мразовићеве умножителне бројеве поделио је Вук на саставне «којима се одговара на питање коликогуб! или коликострук:: двогуб, двоструку и на умножне (којима се одговара на питање коликопут једанпут, двапут) јамачно зато да би за прве могао рећи да се мењају као придеви, а за друге да су непроменљиви.

И код заменица је друкчији ред, називи и класификација. Код Мразовића: 1. Оказателнла, НИНЖе 1ибнто омказусмћ, ТАКО: А3% ТББ 015 се,

тбИ, оељ, а код Вука: »Лична која лице показују н. п, !а, ти, он; 2. »КопронтелнхА, НЖЕ прешбаш%о Бешњ КА ПАМАТЊО ПрНАОдАТ; 1АКУ: сАМЋ, ФБИ сЕЋ, дил, ТОД нжес а код Вука (на трећем месту; »Указателна која што указују или опредељулу и. п. тај, оваг, онаг; који, такови, овакови, она= кови:;« код Мр. 3. Козбратнтелное, егоже знаменоканте на ТОжАе АљЉИствУНШЦЕ ланце водбрмцаетса ; тако: сБе,« а код Вука (на петом месту): »Повраћателно млесто=