Život i rad Vuka Stef. Karadžića : (26. okt. 1787 - 26. jan. 1864.)

ГЛАВА СЕДМА 19

именје зовесе оно, које нема именителнога падежа него има у родителном себе.« 4. Копрхнтелиха, тако и код Вука. 5. Прнтажателнла, код Вука при= свотавателна (на другом месту.

Друкчија је дефиниција шта су глаголи. (Она код Вука гласи: »Глагол зест скланђајеми длел говоренља, коли показуле метство или стра= данње каквога лица или ствари; или показуле само стање у колему се лице находи, и то са означенњем времена у којему то бива н. пр, ла пишем; ти си био мучен; луди спавазу; дерва горау;« док Мразовић само вели: »ГАХГбАЋ бетњ ЧЕСТ СКЛАНАСМА А, ТАЖЕ (ОСТОЛНТЕ КАКОВАГО АНЦа НАН БЕН КУП сћ временемћ ПОКАЗУЕТЋ) ТАКО: АЗЋ СИМЊ, ОМЋ ПОЧНЕХСТЉ, МБГ ПИШЕМА, ФН МОБАТЋ,« Код Мразовића су две промене глагола према томе да ли се 2. л. ј. времена сад. свршује на ешн или ншн: | пнтак, пнтасшн и 1] творњ 'теорншн; а Вук има три промене према завршетку 1. л. ј. Г карам, П орем, Ш творим. — Мразовић наводи само један помоћни глагол; есмееббмти,, а Вук поред њега и бивати и ћети, али за бивати вели да га узима само зато што се њиме прави садашње и пређашње несвр. вре. трпног стања, иначе је он учестан глагол од бити, а мења се као и остали на =ам.

(Он је избацио седми падеж и у напомени објашњава да је то учинио што је једнак с трећим, У множини, вели, могли би имати и 5 падежа, јер је с трећим једнак и шести, (Он је гледао само на спољњи облик, а није знао за синтактичку разлику међу њима, нити је обраћао пажњу на различни изговор (акценат) који се код неких именица у 3 и 7. пад. чује.

Код именица ж. р. без наставка вели да је прави српски 6. п. ј. на п (сласти;, а онај на у «сласћуу да је по свој прилици из црквених књига. А у + и 6. п. мн. да се може и пред м изоставити (сластима, сластма) »тербо га народ у говору изоставлља, скраћенђа ради; али опет оно 1е перво и обичните у говору, и старје« — Код именица средњег рода на о ставља у 3. и 6. пад. мн. два наставка има и и (селима, сели; и вели да се може чути тако и код именица м. рода, али највише у песмама, али не допушта код именица ж. р. »као што неки говоре и пишу; по шума, по гора и пр..«= — Код именице мати вели да !. п. ј. гласи матер и мати. И то је све.

1 »Код овие имена прави је Сербски творит. падеж, броја Јед. на и, н, п. Намазао се масти; Потопиласе ладња са соли; Лиепом се риечи гвоздена врата могу отворити; и више овом подобно та се опоминљем да сам много пута слушао гди говоре прости Серблђи, коти незнаду Славенски Тезик. А ова; падеж творит. на у по свог прилици изишао :е из церковни кнбига, зербо онамо има: сластио, радостио, пак те ласно било оно 1 променити у Б, као и на више млеста.«

2 „Имена среднљега рода на о имату у множ. броју дат. и твор. двојак: а) На пма н.п.селима бердима, колима, перима, правилима и пр. многи у овоме погргешавају и на мјесто ш мећу а н. п. правилама дервама и пр. А у нас никакова имена, осим. второга скланванђа на а, неимају дат, и твор. множ. на ама, него све на има; а оно не треба гледати што у Славенским кнљигама има ам, него треба окренути и приклонити уво народнњем говорењђу. — 6); На ш н, п. коли, сели, берди и пр. ово 1е скраћени дат. множ, који правилно само код ови имена има, но можесе чути у народу и код имена