Život i rad Vuka Stef. Karadžića : (26. okt. 1787 - 26. jan. 1864.)

80 ОДЕЉАК ДРУГИ

Код придева полази као и други граматичари од одређеног вида. У » п. ј. м.и ср. рода има само завршетак =ога, (питомогау, а не и =0г; а у 3 п. има =оме и -ому или =ему (питомоме, му, врућемуу, а нема на =ом; питомом. »Перво (на ме) Тест падеж простога народа; а она! су други (на му) кнвижевници извадили из церковни кнбига; сад ко које воли,« У 2. падежу мн. има завршетке на ше и и (питомис и питоми), »и овде је перво по говоренђу простога народа, а она! други падеж на= чинњен је од (Славенскога само што му Је отсјечено х; но може подниети и једно и друго« У 3, и 6. п. мн. има код оних на ненепчаник само облике на — им (питомим), а на непчаник само на = има «врућима), Како није водио рачуна о изговору, већ гледао само на облик, то неодре= ђени вид Ф»окончанње усјечено«) наводи само код муш. рода у једнини и код средњег у 2. и 3. пад. једнине. — По Мразовићу задржао је међу придевима сав, сва, све «што је Даничић у Облицима ставио међу бројеве), али је обоге пренео међу бројеве. Нема облика вас, и у 2. и 3, п. ј. има само пуне облике (свега, свему); у 2. п. мн, свшу и свшау 3. и 6. свима с напоменом да се крајње а изостаставља ако стоји уз именицу, а ако је само, онда не; »н, п. [еси ли га тражио по свим кућама! Тесам баш по свима,« па чак овде додаје »овом подобно бива и код остали при= лагателни имена у род. и дат. !един. броја, у мужескоме, и у среднђем роду.« — Од одређеног вида прави и компаратив «»степен сравнителни«) наставком Ти; слаби, слабији итд. и онда, разуме се, да има много »непра= вилних«; млађи, јачи, дубљи, дебљи, слађи, виши еге. — Суперлатив (»сте= пен превосходителни«) постаје додатком слога на!. — Променом крај=

њега и на а и е постаје код оба степена женски и средњи род; оба се мењају као врућ.

Бројеви. За један, једна, једно вели да се мења »као устечено при= лагателно« 6у место да рече као заменицау, и да има и множину, и онда или добива значење придева: једни веле, или се придаје именицама које немају једнине: једне виле. — Два мења овако: !., 4. и 5. пад. м. и ср. рода два, ж. р. двше; 2 п. за сва три рода двшћу; 3. и 6. м. и ср. р. двима, ж, р. двама и двтема. Тако се мења и шри и чешири »само што немају више, него Тедан обшти род.« — Двоје, шроје, чешворо мења овако: !., 4. и 5.: двоје, троје, четворо, 2 п. двога, трога, четворога и четворга, 3. и 6. двоме и двома, троме и трома, четворме и четворма.

Код промене заменица, сем што у 2. пад. мн. ставља (као и код придева; облик н. п. моше и мотш, и што уз облик штша, шшо ставља за 1. и 4. пад. и чш о, нема се ништа више рећи.

Код глаголске промене најважније је што глаголске прилоге мења као и глаголске придеве: »Наклоненње причастно, време садаш.: сушти, а, е мужескога рода, која у множ. нарасћућу на ови или на еви н. п. по путови по брегови, са орлови н. пр. но ово се навише употреблвава у шесмама, и то са изв/естним предлогом који дат. или твор. падеж изиску1е; гали код имена женскога рода, тога скраћена нема, нити валба, као што неки говоре и пишу; по шума, по гора и пр.