Život i rad Vuka Stef. Karadžića : (26. okt. 1787 - 26. jan. 1864.)

ГЛАВА СЕДМА __ 81

б!вајући а, е; хотећи, а, е; карајући, а, е; брући, а, е; твбрећи, а, е

време прош.: бивши, а, е; бивавши, а, е; хопевши, а, е; клравши, а, е; бравши, а, е; твбривши, а, е; време будуш.: будушти, а, е; трпно време сад. и будуш. карајеми, а, 0; орајеми, а, о; творими, а, о; време прошавш.: карани, а, о; орани, а, о; творени, а, о. За причастије врем. будућег будушти, а, е, вели да га код других глагола нема, али је код овога глагола »ушло у обича! и употребљљава се;« за хошећи и хопшевши: »види се да те начињњено од (Славенскога хоппеши; но ја незнам како би другчије могло бити, већ ако: оћећи а у прошавшем времену оћевши, но ово би било сасвим необично; а код народа Та га ни Јесам чуо никакој« за трпно вр. сад. и буд. карајеми вели да се код народа не чује, него је узето из словенског и већ је ушло у обичај. — Прошасши придев и не узима као причастије, већ га сматра као прошло и давнопрошло време дода= вањем сам и био сам: Та сам карао, и Ја сам био карао. За прво лице множ, заповедног начина узима време садашње са да: да будемо, бивамо, карамо, оремо, творимо ми, а од глагола хтети гласи овако: 2. л. дела ти, 3. нека он, :л. мн, дела ми, 2. дела ви, +. нека они, а у напомени вели: »ЉАко ни је овако, ја не знам како би другчије било, а ова је риеч дела верло обична код нашега народа, и свакад значи на против немог.« — Време давнопрошло (»давно прошавше По прави од пређашњег несвр= шеног времена само код глагола биши и биваши: та биах био, бивао, а код свих осталих од прошлог времена: га сам био ћео, Карао, орао, творио, а у правилима о образовању времена вели да се може узети или блаж или био сам. — (Садашње и пређ. несвршено време шриног стања прави од глагола биваши: ја бивам, бивах, каран, а остале облике од глагола биши. — Време садашње, пређашње свршено и несвршено и вр. давнопрошло »наклоненља сослагателног« »у оба залога« прави са да: да Та карам, да Та бивам каран итд., време будуће у залогу дјеистви= телном са ајо и сад. врем. код тренутних глагола: ако сачувам, а ако је глагол трајан, додаје му уз: ако ускарам. У залогу страдателном са ако: ако будем каран. Прошло пак време у оба залога прави са би: ја би, Ши би, он би Рарао, ми би, ви би, они би Карали; ја би био ећс. Каран (Ово није погрешка, већ провинцијализам.“ ЕЊему би и није овде глагол већ »сослагателни сојуз.« А оба та времена могу бити начињена и са да: да сам Еарао, да ћу чишаши.

Као што се види, у Вуковим облицима се и данас мало шта може исправити. (Онако како је он фиксирао важи и данас. Али то није све. Има доста речи, а нарочито именица, а још више глагола, чији облици не подилазе у свему под дате обрасце. Требало је покупити све речи које одступају, свести их у категорије и поставити за њих правила. Вук је и то покушао, али нити је све речи покупио, нити их је како ваља

1 Т (са две тачке) пише зато што у штампарији није било с једном тачком, У

писмима пише увек с једном тачком. 2 Тако се у Вукову крају говори. М ја морам сам да пазим при писању да не

учиним ту погрешку, у коју у говору често упадам. б