Život i rad Vuka Stef. Karadžića : (26. okt. 1787 - 26. jan. 1864.)
54: ОДЕЉАК ДРУГИ
мене Сербљљина, коти Те из тудњи !езика веће искуство к овоме дјелу добио, да нам напише бољљу и колико је можно совершену Писменицу. А. мени би заиста жао било да на мене опет ред спадне, да ову моту Писменицу поправлљам и пространиту по други пут да печатам.«
Међутим у писму које је полазећи из Беча оставио Копитару вели: »Ако ово дело моје, макар најманђу, ползу Сербском Кнвижеству при= несе; то вама перва благодарност принадлежи, 1ербо сте ви перва причина к овоме били; ако ли баш никакве ползе не принесе, а оно остаје желља и волба похвална« «23 окт. 1814. — Преп. 1, 140).
Ш
Одзиви о Писменици и о правопису.
Иако до Вукове Писменице није било никакве српске граматике, те се потреба њена веома осећала, опет се на Вуков позив на претплату јавио, како је раније речено, врло мали број претплатника. А што међу прет= платницима не видимо оне којима је граматика заиста требала, већ пре= овлађују ђаци, трговци и трговачке калфе, а мање је интелигенције, и само 5—-6 попова и учитеља, томе може бити узрок, што је Вук потпуно био непознат као књижевник. Али што се и оволико претплатника јавило, то је зато што нису знали каква ће бити ова граматика. Кад је изишла, сви су се разочарали. ООчекивали су граматику ондашњег књижевног језика, а добили су просшог народног говора. Продаја је сасвим стала. П. Ата= нацковић, који му је писао да ће му, док се искупе ђаци, од самих њих покупити 50 претплатника, после 4 месеца пише му да ниједну није про= дао Преп. [, 505—506).'
Чим је књига изишла, Вук је осетио на какво је незадовољство наишао. још 23. октобра, дакле на 2—3 недеље по изласку књиге, оставља у Бечу писмо Копитару у коме вели да је »Писменицом навукао на себе кри= тику свију учени (ербалља; а особито они (Списателва, који су ради да (Серблљље претворе у старе (Славене« (Преп. [, 149). А кад се Копитар вратио из Париза, у првом писму из Карловаца пише му: »За Писменицу само ми ес едан (те јошт! наивећи) казао да ми намбрене ни е добро; али други сви намфренје одобравао и похвалкмо, само (Ореографпо опровер= гавајо, и то из едног узрока: дасе од церковних кнњига неудалл= вамо далеко: М око тога ћемо 1ошт мало да полудуемо, као дбца« Преп. ! 142. Мушицки га је због ортографије у шали назвао јеретиком у српској филологији «Преп. |, 145). Па и они који су му намеру одобравали, чинили су то из учтивости, јер нико од њих нити је могао нити је хтео «а и да је хтео, не би смео од Стратимировића) поћи трагом Вуковим и писати онако како је он у Писменици изложио.
1 П. Атанатцковић, шаљући му претплату, пише; »Уверен сам да нећете мислити да политичим, ако вам рекнем, да ће ваша Сербска Граматика Сербском Књижеству во обшче то што озеблом сунце бити« — Преп. [, 505. :
а