Život i rad Vuka Stef. Karadžića : (26. okt. 1787 - 26. jan. 1864.)

86 ОДЕЉАК ДРУГИ

тресу, и да је то овому и оному противно« и да га је наговарао да је обичним правописом препише, на што он није пристао «Опшш стр. ТУ. Гр. Сп. 11, 16%. »Овај и онај«, који се ту помиње био је несумњиво (Стра= тимировић, и његовом је иницијативом та наредба потекла, што се потпуно утврђује из Лукиног другог неуспелог покушаја да исту књигу својим правописом 1815. године наштампа. Јула 1. 1815, пише он Вуку, да је добио од Копитара рукопис Бура Берића, и да га је том приликом запитао, »небили сад допуштено било ту ствар овде печатати; аја! ни подкоји начин одговори ми, него да препишете по обичном писанља начину. Скоро смо добили од Цара Мандат на Митрополитову против Новајлиа тужбу и Репрезентациу, да се свака кнљига под оштру цензуру и коректуру подвргне, за тоће сад вели 1оште један коректор додатисе к Петровићу,«“ Тај новајлија против кога се Митрополит цару жалио био је Вук, а јамачно ни Копитар као цензор није остао неспоменут. И тако је издање Лукине књиге први пут омео Мркаљ а други пут Вук, док је најпосле није Вук издао 1833 године после смрти Лукине. А да и лајицима а не само калуђерима и свештеницима није била лака и безопасна борба с Митрополитом, који је директно с царем општио,“ види се и по томе што му Лука у истом писму вели »кукавче синђи да те «Митрополит» ни је у брашнару или у Гергетег спелљао« «Преп. П. 100», а Фрушић му је још раније писао: »Истина с кажу за Анатему Болдж, зарђ неће на те редљ доћи.«“

Али ово негодовање целога света није Вука поколебало. Уз њега је био Копитар, и њему се стално »чинило боље и милије слушати Копитара него њих,« М заиста Копитар није пропуштао ни једну прилику а да га не охрабри. Чим се вратио из Париза и прочитао Вуково писмо како је навукао на се критику свих учених Срба због ортографије, он му пише, да се ништа на то не осврће, да је како с Песнарицом такои Писменицом на једином правом путу, и да на крају крајева мора победити;

1 Лука се бунио против тога насиља. Написао је на латинскоме разлику између једног и другог начина писања, и узроке и основ новог начина и хтео »Намјестном Совјету Кралљевском овде (у Будиму) ту ствар на разсуд предложити, јели право, да нам се запрећује писати овим начином, који заиста ако ни је болђи и правилни ни је гори, ни тежи... ИМ нету тако ми имена мојега оставити док не Тавим ребурзом мојим Царскоме Величесњу, ако ми овде (Совјет желљљу моју недопусти; !ер ово !е велика обида недати човеку писати начином очевидно лакшим, и правилним. То ти је брате ветђа сила од турске Ради тога тражи да му Вук пошље шта је Копитар писао о Мркаљу и Добровски о >»макаронизму.« Апи му све није ништа помогло. — Преп. П, од—100.

2 (Овај закулисни рад Стратимировићев моћи ће се потпуно осветлити, кад се прикупи сва грађа Бечких Архива, јер оно што је досад саопштено (>Вук Караџић и Бечка полиција« од Љуб. Стојановића и >УшЕ чада Корнак од М. Тершаковца у Хоти ки ц чјами М. Јасба стр 456 и 464) иако баца доста светлости тек је почетак.

з Преп. 1, бог. Михаило Бојаџија, грчки учитељ у Бечу, ваљада је под утицајем Кораја и Копитара почео уводити какве новине у новогрчку књижевност, па су му претили анатемом.