Život i rad Vuka Stef. Karadžića : (26. okt. 1787 - 26. jan. 1864.)

(9) со

ОДЕЉАК ДРУГИ

(у писати =— = А кад додђем ту к вама, онда ћу гледати да издам једну шелу Сербску Писменицу, за коју ја Једнако скуплвам кое-шта« Фреп. |, 147).

Копитарева рецензија Вукове Писменице «КЛ. «бећг. до) била је опширна, и за Вука врло ласкава. Више од једне трећине посветио је баш оном питању због кога су Вука највише нападали — ортографији. Пошто је у опширном изводу цитирао цео Вуков предговор, он се с њим не слаже да би ортографско питање требала да реши скупштина учених (Срба «в. стр. 99. (Он мисли да би немачка ортографија још гора била да је њу каква корпорација правила. Француска Академија је одржала своју ортографију против Волтерових и др. новачења, а Петроградска је Русима решење тога питања само отежала. И иначе у Академијама то понајвише ради само један академик (а остала по еснафу браћа санкционишу просто примањем), и све зависи од његове увиђавности. Признаје да се тиме ствар, ако је добра, много лакше прима, али исто тако, ако је рђава,

много теже се поправља, »Нема ништа јасније од принципа: пиши као говориш; и да су латински мисионари код немачких народа имали тако јасне појмове о писменима, они би, као и словенски апостол Ћирило, за немачки језик онолико нових слова измислили, колико је у њему било нових нелатинских гласова, те не би и данас Немци патили од те прве погрешке, па још и друге тиме заражавали. Свети Ћирило је у [Х. столећу за своју словенску црквену паству удесио грчку азбуку додавши неколико нових писмена, и језик и ортографија његова столећа живи још и данас у црквеним књигама код Словена источне цркве од Архангелска па до Црне Горе, без обзира којим словенским диалектом они говоре (Оправ= дано је велико поштовање које (Срби овом језику указују, и баш тога великог поштовања ради требало би овај стари језик оставити у његову светом кругу, а не обесвећивати га свлачењем у профану употребу. Гога су мишљења сад и Руси, који су га до Петра [. тако обесвећивали, као што неки Срби и сад чине. Али разум и овде мора победити — св. Ћирило ће са висина на ову победу на Дунаву са задовољством гледати као што је гледао и на ону у Москви. (Од тог доба Руси на пр, пишу одинљ, оленљ, копље, лобитљђ, док је стари (Словенин писао единђ еленђ, коптје, лобити, а и један и други зато што су тако говорили. Тако ће и Србин кад пише матерњим језиком, писати не више старослог венски облик знанте «гтросложно) већ знање (двосложно као што и говори) и др. Зато се сад бори и наш писац. (Он са Мркаљем иде још даље и мисли, кад су (Срби још пре више стотина година ћирилску азбуку умножили једним новим писмом Ћ м. тљу, треба додати још нова три (место досадашњих дђ, лђ, нђу и писму ! дати значење ј, па ће бити потпуна азбука од 29 слова, таман толико колико српски језик има простих гласова. Нема сумње да ова господа имају право и треба, што

пре то боље, та три писмена да начине« (Он није задовољан обликом слова које је Вук предложио, па ни А му није лепо, зато вели, док се што боље не смисли, може се остати при старом: тђ, дв, лђ, Не; али не одобрава употребу Г место Ј. Треба, вели, узети ј као што (Срби у писању већ и чине, »тако би (Срби били једини народ који би имао разумну ортографију, и која би била тако проста, да сваки сељак, који би за 24 часа научио азбуку, тим самим могао би за цео живот тако ортографски писати као највећи Аделунг.«