Život i rad Vuka Stef. Karadžića : (26. okt. 1787 - 26. jan. 1864.)

ГЛАВА ОСМА _ 95

и острите, него Сремци, а Славонци опет разтежу више,« Карактеристика, као што се види, врло неодређена, из које се ништа не може извести. За разлике у речнику вели да не вреди спомињати: »А што !едни зову девојку цуром, а други ложицу кашиком, то 1е мала разлика у говору« Аб (Ола Це <75)

У рецензији на Српске Новине, коју је писао почетком фебруара, о језику вели: како још нема написане српске граматике то писци »морао пазити на говор простога Народа; и неотступаљоћи от онога треба свом език да угадђавао и поправлио,« а томе је место у Новинама, јер друге књиге писци морају тако просто писати, да их сваки сељак, који само читати зна, може разумети, »а у новинама то ние нуждно; ербо сваки ком чита новине, он разумфђва мало и угладљени ззик.« Слаже се, дакле, с Видаковићем да језик треба »углађаваши и топрављаши« само с огра= ничењем да се не одступа од народног говора.

У чему се састоји то углађавање, види се по замеркама у језику које чини уредницима.

:. Допушта да се могу узимати нове речи, које се не употребљавају у говору, али само онда кад такових речи нема у народном говору. (Само у таквом случају може се употребити туђа или словенска или скована реч која ће бити прилична томе значењу, н. пр. бодило за бајонет званично за офишијално.

2. (ООсуђује употребу туђих речи кад има српских са истим значењем, н. пр. капија или двери место врата; спион м. увода, думати м. мислити. |

3: Допушта употребу словенских речи, којих нема »у обштему говору; али такове рбчи треба по Серблавати што се више може, да не стве из медђу прости Сербски рбчи као гонад из медђу“оваца.« Као примере за то наводи само словенске облике: пренти, уити, поити, доЛти, преиде, доиде, измежду, прежде — претњи, утви... измедљу, предње или прие; тужителе, ниним — тужителћ, нвиним; свободно — слободно.

„ам ипак тражи да се место регимента пише полк; »то 3 наша сла= венска р6ч, и оттуда полковник и полководац,« не посрбљавајући је; место јуриш — приступ руски, која се нема шта посрбљаватиу или нападеније (непосрбљено;; место червени се небо — цервени се или црвени се. У словенске облике рачуна и гражданомљ место граж= данима или градљанима, мако је то стари српски облик, који се као архаизам овде онде чује, За стари локат. који диалектички још живи %»о мирни умислента нини«) вели да за невољу може поднети, али је лепше и обичније; о мирним уммсленјима нвиовим.

4. Осуђује граматичке погрешке: ћејо, нећемо, оћело место ћеду 0 или ће; бодилама м. бодилима; на бердамђљ, по бердамљ м. на брдима, по брдима.

5. Указује на несрпске изразе; он се поставто на брдо м. намфст!о или утверд1о; добро поставлфинми бели м, уредвени или на=