Život i rad Vuka Stef. Karadžića : (26. okt. 1787 - 26. jan. 1864.)

96 ОДЕЉАК ДРУГИ

мбштени; Вбетникљ КОжно-Гиролски содержава познванје, м. у В. К0. Т. стои позиванје.

6. Замера облицима и речима који нису ни српски пи славенски: помоћио »славенски 5 помошно, а сербсми помоћу... наивећшу то нити е сербски ни славенски; славенски се каже велики, вашим, вели= чаши, а Сербски велики, већи, наивећи,,... болћстма, болфстницк то нигди Серблњи тако не говоре, него болест, болесник, болестан или немоћан. А и славенски е болћзнђ а не болђст.«

Иако је Вук у својим погледима на кнрижевни језик већ у самом почетку теориски доста одређен, у Писменици још одређенији, он је још врло далеко био од тога да то примени и у практици, као што се 10 најбоље види из досад наведених цитата из ових првих његових списа.

Најстарије што имамо од Вука написано, то је писмо Копитару од 16. фебруара 1814., којим се прима да рецензира српске књиге, јер предговор Песнарици иако је датиран под 25. јан. изишао је из штампе тек почетком августа, и — у најмању руку што се правописа тиче — није онакав какав је био написану! друго би била ова рецензија од половине фебруара исте године“; треће је Песнарица наштампана крајем јула; четврто позив на претплату Писменице од 25. августа; пето Писменица. изишла на свет крајем

! 'То писмо у целини гласи овако (Преп, 1, 130»: Благородни, и високоучени Господин

Коштар; мени високопочитаеми ! 20

о 11

кућега мђсеца:) примјо сам с напвећим високопочитанем. 4 за наивећу чест и срећу признаем што е мене судбина сподобила- познати се с таковим славним и великим

Ваше позиванћ к рецензирано Славено-=Сербски кнљига «под

числом те=

теодима кон ревностђу к просвфшенпо, слави и к срећи, рода человђческога дишу. Нити а знам како би Вама зато возблагодарити могао што сте Ви мене удостоили участником бити тога славнога и сваку человфческу похвалу превосходећега, Вашега предпришта.

А ћу се, с напвећом радостњу, трудити, даби по сили мога вбдабши могао захтевано Вашему, макар напманћ, удовлетворити и себе достоиним чести, коо Ви мени чините, показати; и ако у том напманђ што успђбм, то ће онда мол срећа и радост бити совершена. В прочем Вашоп, мени наидрагоцфинилои, лобови и праателљљству препору= чулоћи се, с напвећим високопочитанјем пребивам,

У Вени = ферву. 1814. - Вашега благорода покорнбиши слуга

Вук Стефановић.

2 Почетак рецензије гласи овако:

Да Новине Народу Сербскоме, као и прочим Народима, есу от велике ползе, отому нитко несумни. А акосе кому от (Сербала ове новине недопадао, то су слњ=

дулоћи узроци: | (во Јто се Серби ни есу своим новинама привикли!

то Шуил з сваки нбвина обично сув и опор, а особито сад у време воине кад се готово шбле новине из датума, и из имбна собствени состое.

ње Што Господа, Учредници (Сербски нбвина гди кое нове рђчи употреблава:о.

Што се тиче Сербскога ззика и своиства нђгова, у тому Г: Сербски новина учредници заслужуло чест. Но будући да ни една ствар от човека совершена изитљи неможе, тако и овде з Рец. неке погрешке, особито у правописанк), примфто, кое по своему мибино слфдузоћим редом назначуе: и т. д.