Život i rad Vuka Stef. Karadžića : (26. okt. 1787 - 26. jan. 1864.)

664 ОДЕЉАК ДЕВЕТИ

трудећи се за најдрагоценију народност нашу остао под толиким дугом;« # што је ова књига послата на цензуру неколико месеци раније пре овога закона по коме се због правописа забрањује: и 4 што је рад још издати народне приповешке, обичаје п оживош народни, исшорију времена Карађорђева и око 40 осишија наших народних старешина онога времена, па се нада да ће правитељство »радије пристати и допустити, да се макар каквим правописом наштампане у (Србију уносе, него ли сасвим да пропадну или наштампане по другим земљама да се читају, а народ у Србији на« његову »штету за њима да чезне и кријући да их набавља,«

(Одмах сутра дан добио је од Попечитељства ово кратко решење:

»Будући је Попечитељство Просвјештенија извршителна власт, сљедова= телно никаква преиначенија у смотренију издане под 14 Априла т. год. ВН 34 височајше уредбе, тичуће се српског правописа, само по себи пре= дузимати не може, тога ради се молба проситеља одовуд удовлетворити не може,«

После два дана Вук је исту молбу упутио (Совету, али одговора

није добио. Преп. МП, 709, 71; 589.

Кад је Речник био готов, Вук је послао један сандук књига за прет= платнике у Србији, који је после забране остао у царинарници Београд= ској, и ова му пише 629 јуна 185%, да их дигне, и да плати лежарине 135 гроша. Вук се обрати Васиљевићу у Земун да их пренесе, али му овај одговори да то не може учинити, јер је забрањено српске књиге уносити ма где биле штампане. Преп. Ш, 208), (Он се тада обрати Попечитељству с молбом да се књиге под печатом царинарнице предаду на чување Ал. Вукомановићу, али ни то није одобрено, и Гавриловић му препоручује да изради код ђенерала Кемпена допуст да се пренесу у Земун. Фђеп. Ш, 402). Тада се обрати с молбом кнезу 42 авг. 1854) да се ослободи пла= ћања лежарине, и да се књиге могу изнети из магацина и под печатом оставити ма где у Београду. Мислио је, вели, да је забрана привремена, и сад од стида и од срамоте не може да се накани да тражи допуст од аустриских власти да се врате натраг. Та му је молба уважена у толико што је ослобођен од плаћања лежарине, али да књиге за три месеца мора извадити и пренети у Земун. реп. Ш, 407).

По савету Гавриловићењу Вук је замолио аустриског конзула у Београду да Речнике дигне из царинарнице, што је овај и учинио, и писао му је «2 јан. 1855) да ће их послати Спирти у Земув.

Вук је наредио да се претплатницима из (Србије врате новци преко окружних начелстава чији је персонал по препоруци Гарашаниновој највише и скупљао претплату, али то није свуда тачно вршено н. пр. у округу Подринском. «Јоксимовић Вуку 1о маја 1854).

___У априлу 1855 године писао му је Ал. Вукомановић да је Друштво (Српске (Словености добило допуст да Речнике може уносити за своју