Život i rad Vuka Stef. Karadžića : (26. okt. 1787 - 26. jan. 1864.)

ГЛАВА ЧЕТРДЕСЕТ ЧЕТВРТА 665

употребу, и нада се да ће забрана пасти. Доцније (6 окт. 1856) јавља му да је под тим изговором пренео из Земуна у Београд 26 комада.

Кад је наштампао Примјере Српскославенског језика, Вук је послао ао дец. 1856) један примерак Попечитељству Просвете молећи за допуштење да се тамо продаје, и наводећи за то ова три разлога. 17 што је чуо да многи од прве господе жале и кају се, што је пре четири године изишла она наредба о забрани књига због правописа; 2; што је »ова књижица на особиту чест и славу нашему народу и % што је у њој више писано правописом који није забрањен него његовим, ФПреп. МП, 712).

Како на ову молбу није добио никаква одговора, то изгледа да није ни послушао савет Блазнавчев, који му је писао «о дец. 1857), да сеу Београду говори о укидању забране, и да је попечитељ просвете вољан то учинити, али не може сам то да предузме, па му је препоручивао, да се он обрати с молбом за то.

Забрана је остала у сназидо повратка (Обреновића. Малогоспођин= | ска Скупштина, јамачно иницијативом Вуковом, предложена је аб септ. 1850) да се забрана уношења и штампања књига другим правописом сем правитељственог укине осим за званичне ствари и Српске Новине, докле правитељство њихова уредника новчано потпомаже. Попечитељство Про= свете у договору са Друштвом Српске (Словесности поднело је своје мнење да се тај предлог скупштински уважи и :3 новембра исте године изишло је височајше решење о томе. То је височајше решење на предлог (Совета протумачено другим височајшим решењем од 19 децембра да се забрана укида само за књиге које би приватно биле штампане или се са стране унеле, »за званични пак и канцелариски рад, као и за све оно што се о птравишељсшвеном шрошку печаша, да се задржи досадашњи правопис, и да то важи и за (Српске Новине, док их правитељство пот= помаже. «

Против овог проширења забране на све књиге које се штампају о државном трошку, Попечитељство Просвете у договору с Друштвом (Срп= ске (Словесности поднело је представку Држав. (Совету наводећи да би то јако сметалом Друштву и Школској Комисији, чије се књиге штампају о државном трошку и који за сад највише раде на књижевности, јер »ће правопис, који се као и свака наука усавршавати има, дуго остати на једном месту, а доиста би штетно било за нашу књижевност утицајем власти одржавати у науци оно, што по себи није кадро остати.« Једино ограничење које би се још могло учинити то је да се књиге за основну школу досадашњим правописом штампају. Државни (Совет је ово усвојио и кнез је височајшим решењем од 23 јануара 1960 године то потврдио, а оно од :9 децембра поништио.

Четврто височајше решење издато је 6 јуна 14960 г. којим се доса= дашњи правопис задржава и за све школске књиге за гимназије.

Напослетку височајшим решењем од !:2 марта 1868 укинуте су све, забране о правопису. Е ере