Život i rad Vuka Stef. Karadžića : (26. okt. 1787 - 26. jan. 1864.)

ГЛАВА ЧЕТРДЕСЕТ ПЕТА 669

Први и други чланак су били написани још 1836 године, као делови књиге, на коју је и оглас издао: Дрна Гора и Бока Кошарска, и то као увод у опис Црне Горе, ;

(О првом чланку биће говора ниже,

Други чланак, опис Боке, доста је кратак (стр. 27742). Ту се го= вори о њеним границама, о местима и њихову постанку по народном при= чању, о начину управе под Млечанима, о разликама у говору појединих места, и о ношњи, Додата је и слика Ришњанина у свечаном народ= ном оделу.

Трећи и четврти чланак, који заузимају две трећине целе књиге управо и нису Вукови, већ попа Вука Поповића, који му их је послао, "и он их је, како се из Преписке (УП, 1 и даље) види, наштампано готово без икаквих измена.

Примере срискословенског језика Вук је написао да још једном утврди да данашњи словенски језик којим се служи у цркви није прави језик Ћирилов, на који је прво преведено (Св, Писмо, већ да је нарочито у гла= совима много промењен према руском језику.

Књига има пет одељака. Први је предговор где говори о трима ре= цензијама старословенског језика, руској, бугарској и српској, и чиме се свака од њих одликује, примере рускословенске рецензије не приводи као познате, а за бугарску приводи по једном рукопису на кожи (Слово Ћи= рила философа о постанку словенских писмена. За српску рецензију вели да су њоме писане и у старим српским штампаријама штампане књиге, и описује десетак таквих књига приводећи предговоре и поговоре штампара и издавача у целини или у изводу. Као још јаче посрбљавање словенског језика и дотериване на народни говор, описује и три рукописа из краја 17 и почетка 18 века. У другом одељку приводи примере из старих штам= паних књига упоредо са још јаче посрбљеним текстом из ових рукописа. У трећем су одељку побомсне приповешке из једног од тих рукописа (свега шест). Четврти је одељак »Како се писало српски прије 150 година, « где је наштампана посланица патријарха Арсенији Ш Црногорцима, по препису од године 1723 са преписа од године 1692, године, десет божјих за= повести и како се ваља богу молити, опет из рукописа. У петом је одељку, као додатку овом четвртом, писмо патријарха Максима Вражегрмачком кнезу Радичу од год. 1667. (Све је писано чистим народним језиком са врло незнатном примесом старословенског. Уз овај последњи одељак го= вори се, по народном причању, о св. Василију Острошком, и о постанку племена Бјелопавлића.

Напред је један лист [0]. са девет снимака разних штампаних књига и босанске ћирилице, штампане и новије. ФНово издање Гр. Сп. Ш, 2698).

(Оглас на »Правотељствујушчи Совјет« издао је на бадњи дан 1859 године и у њему вели: »Историја онога совјета и старјешинске неслоге