Život i rad Vuka Stef. Karadžića : (26. okt. 1787 - 26. jan. 1864.)

670

ОДЕЉАК ДЕВЕТИ

није се могла описати сама, без различнијех другијех догађаја; тако ће у овој књижици бити најзнатнији догађаји онога времена, н, п. рат године :809 и пропаст на Каменици, узеће Сјенице и бој на Дрини; године 1810, бојеви доље на Дунаву око Прахова и Кладова, на Варварину и на Дрини, и узеће Бање и Гургусовца; знатне скупштине године 1980 и 181; про= паст Љешнице и Лознице 1813 године итд. «

Књига је изишла у пролеће 1860 године и у њој је Вук дао јасну слику како су главне поглавице устанка под Карађорђем схватале ослобођење од Турака и стварање нове државе, постепено уздизање Карађор= ђево над осталима, њихова борба против Карађорђеве превласти и победа Карађорђева почетком 18и над њима, и разгруписавање њихових области на ситније делове са новим незнатним војводицама а са истим правима. То је истина утврдило његову врховну власт, али је ослабило отпорну моћ Србије и олакшало Турцима да је 1813 године сруше.

Вук је у овоме излагању био објективнији него н, пр. у излагању Милошева житија, једно зато, што велики део људи о којима говори није био више у животу, а друго што Александар Карађорђевић није више владао Србијом, а ови догађаји нису се тицали (Обреновића.

Да не би ова књижица била и сувише мала «69 страна) додао је три житија: војводе Миленка (Стојковића и Петра Добрињца и секретара со= вјетског Ивана Југовића, као личности које су видну улогу играле у тим међусобним борбама. — («Ново издан. у Истор. и Етн. сп. [, 28, 26.

Што је на ову књигу из саме Србије прикупљено преко 1850 прет= платника, није узрок нека велика популарност Вукова, већ усрдност власти новог режима у Србији, које су записале не само све чиновнике и практиканте, па и пандуре, већ и попове и учитеље, многе трговце, кметове и велики број ђака. Вукова жеља, коју је двадесетих година изјављивао кнезу Васи, сад се потпуно испунила. [Из осталих крајева имао је нешто више од 500 претплатника, од којих из самог Цариграда 12:; ваљада је и то српски капућехаја прикупио.

И ова је књига изазвала полемику. У Српским Новинама (бр. об од 13 авг. 1960) изишао је приказ ове књиге, написан сасвим у духу ранијих Вукових критичара да потцени и омаловажи и овај Вуков рад. Вук је на 10 одговорио подужим чланком Одбрана од ружжења п куђења у »Видовдану« (бр. 34—36, 1861 и засебно отштампаноу, у коме претреса све замерке из= несене у приказу.

Критичар му замера што је најмање говорио »о Прав, Совјету и о отимању око власти,« него највише говори о рату с Турцима »и то без

сваког реда.« Вук сасвим скромно одговара: »ја сам у књизи казао како је Совјет постао, како је напредовао, који су совјетници били од почетка до свршетка његова. Кад је био најснажнији, и како се почео умаљавати и најпослије како је сасвијем пропао; а исто тако казао сам како су се старјешине око власти отимале док нијесу земљу упропастиле; и да се ово двоје није могло казати без различнијех догађаја, то сам ја казао у огласу.....