Život i rad Vuka Stef. Karadžića : (26. okt. 1787 - 26. jan. 1864.)

ГЛАВА ЧЕТРДЕСЕТ ПЕТА 677

Везир дође у логор и т. д., и неколико опширнијих или краћих бележака од 1839—1843 године, (Све је то наштампано у Истор. Списима |, 201—222. — (Од обећаваних 40—50 биографија српских старешина није нађена ни= једна. Исто тако нема никаквих бележака из времена владе Ал. Кара= ђорђевића.

Зато ја држим као поуздано да је Вук имао у рукопису, можда потпуно још несређену «као Живот и Обичаји, Грађу за српску исто= рију новијега времена, и да је она пропала. Исто тако држим да је Правишељсшвујушчи Совјеш м оне три биографије само одломак из те Исто= рије и оних обећаних биографија, написан много раније, а не тек 1859 године.

Пок. Јагић ми је причао да му је син Вуков Димитрије, пред своју смрт, доносио у Петрограду један повећи завежљај Вукових рукописа, и рекао му, да му је његов покојни отац говорио: »ма колико да сам си= ромашан, не бих ове рукописе дао за — (у колико се ја сећам) — не= колике хиљаде дуката.« На неколико дана после тога Димитрије је умро. — ја сам после тога питао у Петроградској Публ. Библиотеци има ли Вукових рукописа, и показали су ми само народне песме (које сам преписао). Да ли су те песме дошле у Библиотеку после Димитријеве смрти, и да ли су оне биле у оном завежљају, ја не знам, али није немогуће да је ту била и ова Историја, и да је можда и она или у Публ. Библио= теци или на ком другом месту у Петрограду.

Изгубљен је такође српски текст Вукова списа о Црној Гори. У позиву на претплату на књигу Дрна Гора и Бока Кошорска Вук је рекао да то није превод немачког издања Мопгепеото чпа Фе Мопгепеотпег »већ прави оригинал, из кога је оно на немачком укратко изведено.« Да је немачко издање прекрајано и удешавано за немачку публику, види се из тога што су у њега унесена нека места из описа Боке Которске, штампаног у Ковчежићу, и што тамо има места писаних за Немце, а за (Србе би била излишна, и према томе је српски текст морао бити доста различан од немачког, и врло вероватно много пространији.

Вук се носио мишљу да изради статистику целог српског народа и етнографску карту, и писао је «крајем 1841; свима владикама и админи= страторима епархија, и молио их да му пошљу податке колико има душа православних (Срба, колико парохија и колико свештеника, капелана и ђа= кона, колико има цркава и манастира и колико калуђера. Одговор је. добио само из Гемишварске епархије «од Ем. Кенгелца, 9 марта 1842). Доцније је то мислио проширити на сва словенска племена (писмо Срез= њевском 8 авг. 1854). Последњи пут се тога ради обраћао владикама с јесени 1858 године, али, не добивши одговоре, тај је план напустио.