Život i rad Vuka Stef. Karadžića : (26. okt. 1787 - 26. jan. 1864.)

678 ___ОДЕЉАК ДЕВЕТИ

ГЛАВА ЧЕТРДЕСЕТ ШЕСТА. Вук и Хрвати.

1 Брлић и Вук; Брлићев предлог да Хрвати приме ћирилицу.

Почетком марта 1825 г. добије Вук писмо од непозната човека, које

се овако почиње: »Неима у мому животу радостнијега часа, него када сам од овдашњега Госп. Поповића разумјео, да се сада у Бечу задржајете, још ми пако бијаше милије разумјети, да ћете до 2-ог Свибња у Брод (моребити и супрот вољи Вашоју ради процеса с овдашњим адвокатом Себастијановићем, доити. — Моребити да ћете се зачудит видивши од непознатога човјека и руке овакови уводни поздрав, али, драги пријатељу! немоите се тому чудити, истина! да Вас ја неимам среће собствено познавати, с тим боље пако познан сам с духом Вашим, којега сам имао прилику обилно из умотворних дјелах Ваших, особито пако лз Ваше Граматике познати, коју сте Вашему досада најизврстнијему Рјечнику представили, (и која је веће у нјемачки језик по Гримму преведепа, како сам код Госп, Поповића видјеоу јербо се и ја с тим послом веће више од 3 године, кад сам беспослен, забављам, забављам велим, јербо ми није од заната то радити и о таквим се стварма бавити, пантликар бо сам. — Усуђујем се дакле Вас, прије него пут Брода предузмете, пепознаним начином писмено поздравити, и у Вашу се љубав препоручити, са срдачном молбом, да ме не би мимоишли, и не походили дошав у Брод, врло бо желим Вас, кано толико врједнога и заслужнога домо= родца, собствено познати, и с Вама се, кано с једним разумним фило= логом нашкијем, о стварима, које сте ви јурве свршили, а којеја истом сабране сређујем, разговорити се; истина, да сте Ви народу србскому писали, а ја (Славонцем пишем, али мислим да се ипак разумијемо, и да на сврхи о једној и истој ствари бавимо се, и један језик обрађујемо, с том разликом, да Ви у Вашему народу први били јесте, који сте се усудили, — «што право и јесту с чистим материнским језиком писати и показати, да прости србски језик толике лјепоте у себи уздржаје, да ако у складности изговора црквени језик не надвишује, истинито да му се ни подложити усиљен није, јербо, што је талијански језик латинскому, заиста да је и наш прости прам црквеному, који сврху тога ипак наш стари није.« (Преп. УМ, 79.

То је био Игњат Ал. Брлић, из Славонског Брода, први католик књижевник с којим је Вук дошао у везу, и остао с њим у живој пре-

писци до 1933 године (са и доцније, само ређе).

Колико је ценио Вуков рад, види се и из предговора његове грама= тике. Говорећи о изворима којима се служио вели, како су му препору= чивали да прегледа и Вукову Граматику уз Речник, али се на то није могао одлучити мако је читао његову песнарицу од 18:4 године, јер је имао одвратност према тако званим српским списима писаним мешавином српско=руско=словенског језика, па шта је могао очекивати од граматике по таком језику написане; Али је био изненађен кад је од једног Вукова

пријатеља добио Гримов превод његове граматике. »Једна новоуређена и с веома потребним словима обогаћена ортографија с ћирилским писме-