Život i rad Vuka Stef. Karadžića : (26. okt. 1787 - 26. jan. 1864.)

ГЛАВА ЧЕТРДЕСЕТ ШЕСТА 679

нима, каква се боља за илирски језик не може створити, и снажан, леп народни језик, какав у устима народним живи. Граматичка подела каква треба да буде, изостављајући иза себе све остале мени познате илирске граматике. — Једном речју дело, које би ме уздржало да почети рад про= дужим, да нисам био већ далеко одмакао. Ипак сам велику упо= требу од ове граматике могао учинити и учинио сам,«

Иако као католик себе не зове Србином, не зове ни Хрватом, јер се (Славонци тада још нису тако звали. Али за своју граматику, коју је састављао за Славонце, вели да је иста коју је Вук написао за Србе, дакле за један народ по језику. „Тако је управо држао и Вук. Како је Брлић споро радио, он га жури, »јер би — вели — и ја рад да пишем за Србе још једну (повећу; Граматику, па зато желим, да ваша најприје изиђе, да узмем ваш Синтаксис, да се узалуд не мучим око њега « (Преп. М, 16).

Његова је Граматика изишла тек 1833 године и назвао је по наговору Копитареву: Статтанк дег Шумзећеп Ортасће, у место 5јЈауог:= зећег, као што је у почетку мислио. У предговору објашњава да је тај назив узео што по територији њим се обухвата цео народ који њим го= вори. »Сви остали називи — вели — обухватају само један део, а от= како је француска влада од Крањске, Корушке и једног дела Далмације и Хрватске створила Илирску Краљевину, то неће дуго проћи да ми наш језик назовемо илирским. Претеча Гајева Илиризма!у. Ако би га наставља даље — назвали славонски «зјамотавсћу, то би значило све словенске језике уопште. Ако би га звали српски, то опет не би обу= хватио целину, и значило би исто као кад би га назвали славонски, бо= сански, далматински, јер би се тиме означавале само провинције Србија, (Славонија и т. д. и остали Илири били би саревњиви. — Хрвашски 2 Ни то не иде више од г. 1526, јер су тада словеначки комитати Загреб, Крижевци и Вараждин почели се називати Хрватска. Југословенски још мање, јер би се под тим именом разумело и Крањска, Корушка и Хр= ватска. Вајшики нам се не свиђа, јер се то име сматра као подругљиво. Напослетку остало би да и за странце наш језик зовемо као што га међу собом у свима провинцијама називамо 1. ј. нашкћи. — И заиста у преписци с Вуком увек га назива »наш језик« »нашки« и »славонски језик. «

И Брлић се више него Вук мучио с правописом, јер их је лати= ницом било неколико, и ниједан није ваљао. Одмах у другом писму шаље Вуку извод из Граматике о правопису, и моли га дага с Копи=

тарем „ааНпио 1 зегасвапо“ оцене: »ја пат да сћеје тесћ!: пиши, брате, као ја што пишем, бити ће најбоље, али имадем ја осим оних од Г=пдина Копитара у његовој Граматици најављених узрока још више, који ми ово чинити недопушћају — морам дакле и ја, колико је могуће, латинска

слова керпати, да нашки писати могу — да сам ја, као и ви у никојима

: Кад је рукопис послао у штампу, молећи Вука да држи коректуру, препоручује му да свуда у текту г8д5јауласћ или сјаууопвећ замени са Шумвећ по препоруци Копи= таревој. — Преп. М, 143.