Život i rad Vuka Stef. Karadžića : (26. okt. 1787 - 26. jan. 1864.)

680 ОДЕЉАК ДЕВЕТИ

супрот примитому обичају на ново примио, видити ћете, особито пак узео сам на мбсто цириличкога 6 латински или правије герчки У зарад кога силне непријатеље имадем, и због тога сам вам све узроке, који су ме на то претбрали, потанко из мојега рукописа извадио, и ево вам шаљем, Молим вас понизно, да би сте и Г-дина Копитара упитали, што би ми он супротивнога у тој ствари казати пмао: верло бо желим раз= суђење правих словинских филолога сверху мога посла разумбти, Наши бо овдишњи књижевници незнају од домаће филологие пишта, него све из латинске, герчке и њемачке надотежу, како ћу дакле сили одолити, они мислу ако непишем у!га него ууга да јих повлашити желим АМЧа-

попа! Апзагисј).« «Преп, М, 89.

Дакле иста песма код катотика као и код православних! — И он је крпио латинску азбуку са по два слова: ш=ећ, ћ=ећ, ч=е5, жех, џ=сх, ђ=а], љ=1], њ=п]; уместо % пише у, а вокално р са ег. — Вуку

је писао прво и пето писмо латиницом, друго и треће мешовито, а четврто и остала ћирилицом, али са ћи ер.

Како је Вук наскоро после овога писма дошао у Брод, усмено му је саопштио Копитарево мишљење, и рекао му да Копитар спрема нову азбуку за словенске језике. По повратку Вукову у Беч молио га је да му ту азбуку пошље, и Вук му је одговорио да још није готова, али му даје од прилике нацрте неких нових Копитаревих слова. Преп. УМ, 92, 94).

У граматици после предговора упутио је својим земљацима дугачку посланицу (5 страна), у којој говори о ортографији, и препоручује им да усвоје Вукову ћирилску азбуку уместо латинске,

Ортографију, вели, коју је у књизи употребио не само да неће бра= нити, већ отворено признаје да је врло рђава и гадна и готово сасвим неупотребљива, Али стари су је створили, и садашњи хоће да је одрже, па је и сам задржао. — У упоредној таблици свих словенских азбука предложио је, вели, и сам једну реформу, али сумња да ће се примити, а и к чему би то водило; »Докле ћемо се ми од наше сопствености упорно одрицати; Зар ми немамо своју рођену «ћирилскуу азбуку! Зар није у њој за наш народни језик Вук мале недостатке срећно унеој Може ли с њом икакав језик (сем грчког и латинског) издржати поређење; Зар нису католици штампали у Млецима ћирилским словима Изповиед Кар= стианску' Зар се готово у свима књигама штампаним у 17-ом веку у Риму, Јакину и т. д. у предговорима не извињава да се штампају латинским словима што ћирилских нема; — ја сам пре пет година видео у манастирској библиотеци у Нашинцима, дакле усред (Славоније, манастир= ске рачуне до 172: Гг. и неколико проповеди из тога доба писане ћирили= цом, К томе долази ита околност да од пет милиона душа које илирски говоре, већа половина је православна, и пише ћирилицом, и неће се тога одрећи тим више што сад и нова држава (Србија своје послове, законе и др. води на илирском језику с ћирилском азбуком. == Због којих се узрока мања половина Илира католика уздржава да опет прими ћирилска слова, која је некад из нужде напустила; Вера тиме никако не може бити увређена, а још мање она може бити сметња томе. ја с моје стране не могу никаква узрока наћи да опет не примим Вукову азбуку, само са задржавањем 5, које је он избацио. Греба ли, моји драги земљаци и једно-