Život i rad Vuka Stef. Karadžića : (26. okt. 1787 - 26. jan. 1864.)

ГЛАВА ЧЕТРДЕСЕТ ШЕСТА | (591

верци, да исти језик пишемо двојаком азбуком! И зашто“ — Да ваљада покажемо да су латинским словима писане књиге од католика, а ћирил= ским од православних !! К чему ово води; — Да ових пет милиона душа који су двојаке вере, да и двојака слова имају, и где би обе стране сје= дињене врло много учинити могле, да осамљене свака за се могу мање учинити, да једна другој смета, а општа ствар да од тога страда! Зару Енглеској, Француској и Немачкој, па чаки у Угарској нема више вер= ских секата, па како пишу; — (Сви једнако, (Сваки задржава за себе своју веру, своје обичаје, али сви, сви без разлике, пишу једним језиком, једном азбуком и једним правописом, (Само ми, који нисмо ни под једном владом и управом, ми хоћемо у овоме друкчије да радимо, — ИМ ко при том губи! — ја мислим раг5 пипог!«

П. Вук према Илирском покрету; његово мишљење о Гајевој буквици и о правопису; Бабукићев чланак о правопису и писмо Вуку; Вуков одговор, и посланиџа А. Кузманићу; — Вук о заједничком књижевном језику; Књижевни одговор у Бечуи „Главна правила за јужно наречје.“

У Загреб је Вук први-пут дошао 1837 године, а по други пут 1838. (О првом његову бављењу не знамо ништа, а и о другом не много. Горе је речено (стр. 437» да се тада познао с грофом Јанком Драшковићем и с осталим првим људма Илирског покрета, а јамачно и с Гајем, ако се већ раније није с њиму Бечу видео.

Колико је Вуков дотадашњи рад имао утицаја на Гајев покрет, то је засебно питање у које овде нећемо улазити, већ ћемо само нешто рећи у колико је сам Вук у томе доцније учествовао.

Први његов одзив о Илиризму налазимо у једном писму Јустину Михаиловићу «8 септ. 1836): »Гај има добру вољу и жељу, али хоће ли што учинити моћи, то ће вријеме показати.« «Преп. МЕ, 287). Кад је по други пут био у Загребу, пише Копитару-«21 јуна 1838) да је у Загребу »међу Илирима ревност врло велика, много већа него разум.« (Преп. |, 470).

У Гајеву покрету биле су три ствари које су се тицале и Срба: име, правопис «буквица; и књижевни језик.

Гај је са својим пријатељима желео да се под старим именом Илир ује= дине у једну народност (Срби, Хрвати и Словенци, али није успео. Иако су то име могли прихватити католици по Далмацији и по (Славонији који тада нису имали једног националног имена, већ су се различно на= зивали, то је тешко ишло код (Словенаца, код којих се мало раније почела будити национална свест, и који су већ имали малу литературу. Зато је врло мали број (Словенаца пристао уз Гаја. Још мање су то име могли примити (Срби, код којих је национална свест била увек будна, а под турским јармом, наслоњена на православну веру, још више ојачала. И Вук је томе био противан, и сумњао је у успех. У горе поменутом писму

Јустину вели: »И име је једно од великијех сметњи; њих је тешко наго= ворити да признаду, ди су (Срби, а ми бисмо луди били, кад бисмо при=