Život i rad Vuka Stef. Karadžića : (26. okt. 1787 - 26. jan. 1864.)

682 ОДЕЉАК ДЕВЕТИ

стали на то, да оставимо наше славно име, и да примимо друго мртво (Илири), које данас у себи ништа не значи.«

И да није Аустрија почетком 1842 забранила употребу имена Илпр и илирски, оно се не би могло одржати. (Словенци и Срби не би га примили. После забране, код католика штокаваца и код чакаваца и кајкаваца почело се утврђивати име Хрват.

(Обједињујући све под једно име, хтео их је Гај објединити и једним књижевним језиком, изабравши за то јужни штокавски говор, и увести рационалнију азбуку латиницом а по чешком начину. Међу кајкавцима наишао је на опозицију у језику, а међу свима католицима на опозицију у реформи правописа. Још 1838 године пише Вук Копитару да суу Загребу »сви знатнији људи прошив Гајеве ортографије и управо мисле као и ви, да би боље било начинити осам новијех слова него онако крпшши« Наводи како је неки стари каноник рекао, кад се по Гајевој ортографији напише н. пр, ргзааћ, па му над 5 муха остави траг, онда ће се с читати као ш. »Дакле ви гледајте што прије те градите та слова, а људи ће се доста наћи, који ће их примити и бранити.« «Преп, 1, 470.

Ми смо видели (стр. 347 како је Копитар мислио о азбуци уопште, и о заједничкој словенској буквици, као и то, да је желео да у књижев= ности буду заступљени сви словенски диалекти. Према томе није чудо што је јако нападао Гаја и за једно и за друго и помагао његове про= тивнике. Нарочито се љутио на то да кајкавци напусте своје наречје, које је убрајао не у хрватско већ у словеначко. (Он је о овоме више пута

писао још у првим својим чланцима, а нарочито у преписци с Добровским. ода генетичке Хрвате знало се још за Труберова времена «око 1550 само јужно од Купе, где се српски или хрватски говори. (Сада тако звани Хрвати, Винди «Словенци) су, које су Хрватима назвали после гу= битка највећег дела Хрвата. Даде ли се противно доказати! Рецензент добро зна да Хрват неће да се зове Крањац или Винд; али овај датум,

који је и иначе објашњив, не може претегнути историске и језичне доказе. « — »Додуше Штајерац и Хрват неће да се зове Крањац, и обратно (географски узевши оба имају право,, али језик доказује необориво да ови раздробљени остаци једног пре и после Карла Великог силног пле= мена припадају један другоме.« «КА. Зећг. 284, 2) и тд.

Због оваког држања Копитарева јамачно и Вук се држао у овом питању, које се тицало и Срба, повучено, али чим је умро Копитар, активно се умешао.

У својим Писмима Пл. Атанацковићу говори и о савременом хр= ватском — Гајеву — правопису, и указује на лоше стране, што пише 6 где је у словенском %, и што пред самогласно 7 меће а или е: раг5: или рег5ђ, кад се ни једно ни друго не изговара, већ просто рг5.. При= знаје да је ипак »бољи него сви дојакошњи и остали садашњи правописи јужнијех (Славена Римског закона«, али да би био савршен треба направити »према Латинскијем словима« осам нових знакова (р, ж, љ, њ, Ћ, ч, ш, и) а избацити С, С, 7, 5 и 6, »па би тако они имали најсавршенији правопис на свијету, и по правди би могли казати да је њихов правопис